Neki ljudi nisu sigurni da li je bonsai vrsta biljke ili tehnika gajenja. U svakom slučaju bonsai je vrlo specifično drvce koje zahteva posebnu negu i pažnju. Saznajte sve o tome kako se gaji i neguje bonsai.
Možda vas zanima
Reč bonsai u doslovnom prevodu znači stabaoce u posudi.
Prva dilema u vezi sa ovim zanimljivim dekorativnim biljkama dolazi upravo od pitanja šta je bonsai? Da li je to vrsta drveta, ili pak tehnika kojom se drvo gaji i oblikuje. Ako vam kažemo da bonsai mogu biti i četinari i javor i, na primer, breza, zaključićete i sami. Iako mnogi ljudi misle drugačije, bonsai nije drvo, već tehnika uzgoja minijaturnog drveta u maloj posudi.
Ova tehnika nastala je u Kini, iz koje je prenesena u Japan, gde se dalje razvijala i gde je dobila današnju formu.
Od legende do biljke koja je osvojila svet
Kako legenda kaže, jedan od kineskih careva je neko svoje putovanje koje se odužilo smatrao zamornim, pa je naredio da se u dvorištu njegove palate sagradi minijaturna verzija carstva, kako bi sa prozora svoje spavaće sobe mogao da gleda čitavo carstvo. Na ovaj način stvoren je prvi minijaturni pejzaž.
U hortikulturi kreiran je novi koncept uzgajanja minijaturnih prirodnih pejzaža u posudama. Posedovanje ovakvih minijaturnih pejzaža bilo je statiusni simbol. Ovaj koncept nazvan je penjing i bio je veoma cenjen u Kini u periodu od 10. do 13. veka, kada je i počelo uzgajanje pojedinačnih stabala u bonsai posudi.
U tom periodu Kina je izvršila znatan uticaj na okolne zemlje, naročito Japan, te je na ovaj način u Japan dospeo i bonsai.
Filozofija uzgajanja bonsaija u centar stavlja uspostavljanje ravnoteže između čoveka i prirode. Uzgajivač se posvećuje ovim malim stablima i svake godine kroz njih proživljava smenu godišnjih doba. Kroz bonsai tehniku izražava svoju kreativnost i umetničku stranu svoje ličnosti, posvećuje biljci mnogo pažnje i nege, a za uzvrat dobija osećanje unutrašnje smirenosti i prelepu biljku.
Bonsai je preko Japana stigao na zapad, a odatle osvojio svet. Prve bonsai izložbe organizovane su u Parizu i Londonu krajem 19. veka, a danas je bonsai poznata i jako cenjena hortikulturna umetnost širom čitavog sveta.
Koje su biljke pogodne za bonsai tehniku
Osnovni princip bonsai tehnike jeste uzgojiti minijaturno stabaoce koje ima sve karakteristike koju ta ista biljka ima u svojoj prirodnoj veličini.
Sve biljke sa čvrstim stablom pravilnom negom i krojenjem mogu postati bonsai. Ipak, postoje neke vrste koje se lakše adaptiraju na malu posudu, i člije se lišće brzo smanjuje, te se ove biljke najčešće preporučuju bonsai početnicima. U ove vrste spadaju: javor, bor, fikus, bukva, brest, kesten i hrast.
Sa druge strane, neke vrste se teže adaptiraju na ovakve uslove gajenja, pa se ne preporučuju. Ovakav je, na primer, orah, čiji su listovi prirodno vrlo veliki, pa se bonsai tehnikom ne mogu smanjiti na željenu veličinu.
Žalosna trešnja – dekoracija u vašoj bašti
Kako se uzgaja bonsai?
Bonsai drvo može se uzgojiti na više načina:
• Iz semena;
• Iz margote ili zakorenice;
• Preoblikovanjem lončanice iz rasadnika;
• Vađenjem pogodnog primerka iz prirode.
Svaki od ovih načina uzgoja bonsai drveta je specifičan, a odgajivač sam bira način koji mu najviše odgovara.
Najviše vremena svakako je potrebno za gajenje iz semena. Ukoliko se opredelite za ovaj način gajenja bonsai drveta, prve rezultate svoga rada videćete tek nakon desetak godina. Sađenje bonsai drveta iz semena vrši se na jesen, a nakon nekog vremena biljka se presađuje.
Takođe, morate imati u vidu da nije svako malo stablo u posudi bonsai. Mlado stabaoce nije bonsai – bonsai su starija patuljasta stabaoca.
Druga mogućnost jeste margotiranje, odnosno ožiljavanje dela grane, koje se onda odvaja od stabla i dalje uzgaja kao zasebna biljka.
Tehnika koja se preporučuje za početnike jeste kupovina pogodne mlade biljke u rasadniku, koju ćete dalje orezivati i preoblikovati i nastaviti da gajite kao bonsai.
Najjednostavniji način za bonsai drvce
Najjednostavniji način da dobijete najkvalitetnije bonsai drvce jeste da u prirodi pronađete neku biljku koja je zakržljala. Ovakvih biljaka ima na planinama, i one često zbog nepovoljnih uslova u kojima rastu uvuku koren u stenu, ili pak zbog nedovoljne količine svetlosti ostaju patuljaste. Kada ovakvo drvce presadimo u saksiju, ono već podseća na bonsai. Ipak, na njemu je potrebno dalje raditi.
Prilikom presađivanja u saksiju koren ovakve biljke se skraćuje i ne pokriva zemljom u potpunosti. Na ovaj način stvara se takozvani nabari, odnosno vidljivi deo korena. Suvišne grane ovog malog drveta se orezuju i na taj način se održava željeni oblik. Kako vreme prolazi i drvo stari, ono dobija izgled drveta iz prirode, a lišće mu se smanjuje.
Dekorativna jabuka – najlepši ukras bašte
Iako deluje kao najjednostavniji način, ova tehnika se ne preporučuje početnicima. Osnovni preduslod za uspešno gajenje bonsai drveta u ovom slučaju jeste da se biljka pažljivo i na adekvatan način izvadi iz svog prirodnog okruženja.
Formiranje oblika bonsai drveta
Postoje veliki i mali primerci bonsai drveta. Veliko bonsai drvo je obično visoko oko 45 do 46 centimetara, dok je malo visine ispod 13 centimetara. Bonsai drvo može biti i znatno veće, u zavisnosti od onoga šta želi da postigne uzgajivač.
Uspravni ili kaskadni oblik
Vrlo je važno da odaberete odgovarajuću saksiju, osnosno posudu za bonsai. Drvo sa ispravnim deblom sadite malo dalje od središta posude, a ako želite drvce koje ćete oblikovati tako da raste pod uglom, posadite ga u središte četvorougaone ili okrugle saksije.
Ukoliko želite da bonsai raste uspravno morate još dok je biljka jako mlada zabosti u saksiju štap pod uglom od 45 stepeni i privezati biljku za njega.
Ukoliko želite da biljka bude oblika kaskade ili polukaskade neophodno je da mladu stabljiku obavijete komadom žice, savijete vrh biljke dok ne bude u visini tla, a onda pričvrstite vrh žice komadom kanapa koji je privezan oko saksije. Ovo morate uraditi veoma pažljivo, zato što grane ne smeju da se oštete, jer će u suprotnom na njima ostati ožiljci od žica.
Prilikom formiranja oblika bonsai drveta postoje različiti stilovi, a bonsaista sam odlučuje kako će formirati stablo. Stilovi mogu biti: uspravni i strogo uspravni oblik, stenovit oblik, kaskada, slobodno uspravni stil, metlasti i drugi.
Alat za orezivanje bonsai drvceta
Orezivanje bonsai drveta vrši se alatom koji je jako skup i teško se pronalazi u prirodi. Ipak ovakav alat je jedini kojim je moguće pravilno orezivati bonsai, te ga jednostavno morate nabaviti. Iz ovog razloga, uzgajanje bonsai drveta nije jeftino. Saksije u kojima se sadi bonsai takođe su specijalne i moraju biti plitke.
Nega bonsai drveta
Zemljište
Zemljišna smeša za bonsai može da sadrži: sitan šljunak, treset, kompost, ilovaču, razne vrste stajnjaka, koštano brašno. Smeše se prilagođavaju biljnoj vrsti. Bonsai je neophodno đubriti sa vremena na vreme, đubrivom koje u sebi sadrži dovoljno azota, fosfora i kalijuma. Pre đubrenja biljku treba dobro zaliti, je je možete oštetiti đubrenjem po suvoj zemlji.
Presađivanje
Kada ćete presađivati bonsai zavisi od starosti biljke. Mlade biljke (pod mladim se podrazumevaju one starosti od 10 do 15 godina) presađuju se svake ili svake druge godine. Starije biljke presađuju se na 5 do 6 godina. Presađivanjem se biljka izmešta u saksiju iste ili nešto veće veličine.
Orezivanje
Orezivanjem grana drvo se jača i podstiče se njegov rast. Kako bi drvo napredovalo i bilo zdravo dugi niz godina, neophodno je odseći mlade izdanke.
Orezivanjem pupoljaka podstiče se rast novih listova, te drvo uvek izgleda zdravo. Rezidbu treba obavljati samo kada drvo miruje.
Ukoliko želite da vam bonsai drvo cveta, neophodno je da rezidbu obavite u proleće.
Zalivanje
Zalivanje treba svakodnevno vršiti preko listova, dok se u zimskom periodu preporučuje samo povremeno zalivanje. Zbog plitkog sloja zemljišta u saksiji, bonsai drvo vrlo brzo ostane bez vode i neophodno ga je zaliti čim se osuši gornji sloj zemljišta.
Preterano zalivanje može biti štetno za drvo, a zbog preteranog zalivanja lišće može početi da žuti, dok se manje grane suše. Preteranim zalivanjem koren se natopi vodom i na taj način ostaje bez kiseonika koji je neophodan za rast drvceta.
Preporučuje se da svakodnevno proveravate da li je zemlja u saksiji suva.
Negovanje bonsai drveta podrazumeva sate, nedelje, pa i mesece pažnje. Iz ovog razloga gajenje biljke bonsai tehnikom može tarapeutski delovati na vas.
Biljka starosti 5 do 8 godina na tržištu košta oko 40 evra, pa gajenje bonsai drveta u nekom širem obimu može biti i unosan posao.
Komentari