Tokom juna nakon završene bagremove paše, kreće se sa vrcanjem meda ali i za zaštitom od varoe.

Možda vas zanima

Broj goveda na istorijskom minimumu – Da li ima šanse za napredak?

Stočarstvo

30/08/2020

Stado koza daje 1.000 litara mleka dnevno – fabrika zdravlja u Čeneju

Stočarstvo

29/08/2020

Saveti stručnjaka: Kako održati telesnu težinu kod junica nakon telenja

Stočarstvo

04/08/2021

U zavisnosti od podneblja i vremenskih uslova početkom juna bagremova paša je već završena i okviri sa medom su poklopljeni sa više od 2/3 i treba početi sa vrcanjem meda.

Problemi sa maticom

Ukoliko prilikom pregleda društava primetimo probleme sa maticom, ovo je pravo vreme za njenu zamenu. Inače, matice se u visokoproduktivnim pčelinjacima menjaju na svaku godinu ili dve.

Zamena matice je nužna ukoliko primetimo da se pčelinje društvo slabo razvija ili je prinos meda ispod očekivanog. Ukoliko je pčelinjak stacionarni i ne forsira se proizvodnja legla, onda matica u društvu može biti i više od dve godine. Promena matice se može vršiti na više načina , a ovo su najčešći i najbolji:

1. Dobro odrediti početak paše i onda odstraniti maticu, tada će pčele same da povuku matičnjake i izvedu maticu.
2. Uklanjanjem stare matice i dodavanjem zrelog matičnjaka u periodu same paše. Opasnost je samo da li će se matica spariti, jer bi dodavanje nesparene matice bio potpuni promašaj.
3. Bolji način od prethodnog je da se doda sparena matica u obezmatičenom društvu , pod uslovom da ima paše ili se društva u tu svrhu pripreme prihranjivanjem šećernim sirupom.

U junu povećajte kontrolu pčelinjih društava

Zaštita od varoe

Kako se u toku jake paše smanjuje leglo dobro je da se odmah posle vrcanja meda izvrši tretiranje protiv varoe. Ovim postupkom se prekida uspon u razmnožavanju parazita i leglo je u avgustu i septembru dobro oslobođeno od ovog napasnika, što je veoma bitno, jer su to leglo u stvari pčele koje će ući u prezimljavanje.

Seoba društava

Ukoliko se planira da se ide u nastavak seobe pčela na druge paše -suncokret ili livada, društva treba pripremiti za selidbu, a što je još važnije treba obezbediti buduću lokaciju za pčelinjak. Pre svega treba paziti na činjenicu da se dosta poljoprivrednih proizvođača koji gaje industrijske biljke, ne obazire na prisustvo pčela i vrše prskanje, često i nedozvoljenim preparatima, a najčešće u neadekvatno vreme.

S toga se pre svake seobe treba dobro raspitati o navikama uzgajivača medonosnih kultura kako ne bi imali gubitaka nastalih od hroničnog i akutnog trovanja pčela.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Marković Svetislav