Prognozno-izveštajna služba podelila je nekoliko najosnovnijih preventivnih mera s kojima bi svaki proizvođač soje trebalo da bude upoznat. Jedan od razloga je, kako iz ove službe navode, podsećanje na veliki značaj soje kao ratarske kulture u vršačkom regionu. U fokusu navedenih tretmana je uspešna kontrola patogena u usevu soje.

Za sada je poznato da su među organizmima koji najintenzivnije utiču na smanjenje prinosa u proizvodnji soje uvršteni prouzrokovači bele truleži, sušenja stabla i mahuna soje. Pogoduju im godine koje imaju obilnije padavine, pa je u takvim periodima i intenzivnija aktivnost ovih organizama. Poznato je da se pri povećanim aktivnostima ovih patogena dezorganizuje biljno tkivo, stabljike se lome i biljka poleže.

“Simptomi bele truleži se uočavaju na prizemnom delu stabla u vidu bele micelije, a na preseku stabla su prisutne sklerocije. Simptomi sušenja stabla i mahuna soje se uočavaju na stablu, lisnim peteljkama, mahunama i semenu. Na stablu se javljaju tamne pege, a krajem vegetacije na svim zaraženim delovima se uočava prisustvo piknida”, navode iz Prognozno-izveštajne službe.

Preporučene preventivne mere koje će očuvati prinos u usevima soje su:

• plodored – “Plodored od 4 do 5 je svakako najvažnija mera u cilju smanjenja infektivnog materijala”, objašnjavaju iz ove službe i podsećaju da su suncokret, soja i uljana repica kulture u kojima se pojavljuje bela trulež, pa je važno voditi računa i o tome pri formiranju plodoreda
• setva zdravog semena, pošto je poznato da se navedeni patogeni prenose semenom
• zaoravanje žetvenih ostataka
• setva otpornih sorti

Prognozno-izveštajna služba ovom prilikom podseća i na važnost preventivnih tretmana u slučaju pojave plamenjače soje.

Izvor: Prognozno-izveštajna služba (Region Vršac)