U stručnim krugovima smatra se da je proizvodnja krompira u Srbiji, u odnosu na početak dvehiljaditih, prepolovljena što se tiče broja hektara, a da su prinosi povećali. Zašto se to desilo? Kakva je situacija na tržištu i koji su novi trendovi u proizvodnji ove povrtarske kulture?
Kako navodi dr Živko Bugarčić, jedan od odgovora za smanjenje površine pod krompirom je smanjenje broja stanovništva i velike migracije. Povećava se količina krompira koja iz prerade ulazi u domaćinstva, poput pomfrita, a postoji i sortiment koji se mnogo bolje čuva, pa su manji skladišni gubici.
Smanjenje površina pod krompirom posebno se dešava u brdsko-planinskim područjima, al i na jugu Srbije. Kao značajni regioni proizvodnje ranog krompira ostali su područje severa Vojvodine, okolina Subotice , šire područje Pančeva, okolina Čačka i Leskovca.
Trenutno se procenjuje da je proizvodnja oko 30.000 tona, što znači da svake godine u Srbiji postoji određena količina krompira za izvoz. Međutim, Srbija izvozi kada je kod nas krompir jeftiniji ili kada postoji šansa da se izveze neka malo veća količina krompira u zemlje iz regiona ili Rusiju. „Mi nemamo konstantan izvoz, odnosno zavisimo kako će krompir roditi u zemljama regiona i da li iz Zapadne Evrope može doći jeftiniji krompir nego naš”, navodi Bugarčić.
Možda vas zanima
Početkom dvehiljaditih počeo je veliki trend proizvodnje krompira na velikim površinama sa kvalitetnim semenom i modernom tehnologijom širom Vojvodine, a posebno u Bačkoj.
„Danas imamo proizvođače koji na 20-50ha proizvode krompir od različitih sorti sa prosečnim prinosom preko 50 tona i poslednjih godina oni to ostvaruju iz godine u godinu”, kaže Bugarčić.
Šta se na njivama više gaji: crveni ili beli krompir?
Kako Bugarčić navodi, još uvek je za nijansu veća proizvodnja krompira sa crvenom pokožicom. Činjenica je da se ove sorte duže skladište, što znači da je moguće zadržati duže bolji kvalitet nego kod belih sorti. Međutim, što se tiče sortimenta, on je daleko bolji kod belog krompira.
„Daleko su više selekcionisani i lakše se selekcionišu sorte sa žutom pokožicom. Ove sorte su daleko lepše od crvenog krompira. Međutim, moramo da se privikavamo na vreme kada ćemo krompir deliti po tome za šta je namenjen i koliko se dugo čuva, a ne po boji pokožice”, otkriva nam Bugarčić.
Koji krompir kupci najviše kupuju?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavno, a zavisi od područja odakle su kupci i kakve su im prehrambene navike. Na primer, šire područje Vovodine više je orjentisano na crveni krompir, dok tržište Beograda više naginje ka belom krompiru. Ipak, u odnosu na pre 30 godina, kada je situacija na tržištu Srbije bila daleko u korist crvenog krompira, danas je situacija potpuno drugačija.
Novi svetski trendovi u proizvodnji krompira
Što se tiče trendova u svetu, u Evropi i Americi sve se više konzumira krompir sa tankom korom, kako bi mogao da se priprema zajedno sa ljuskom, pečen ili baren, jer se u ljusci nalaze najkvalitetnije hranljive materije. Deklarisan je kao sorta za pečenje. Pored toga, postoji sorta krompira koja je namenjena za pomfrit, a ima žutu pokožicu, žuto meso i svoju boju ne menja.
Interesantan podatak koji navodi dr Bugarčić je taj, da su zemlje oko Srbije postale uvoznici krompira. Prema njegovom mišljenju, kada se zemlja navikne na uvoz, proizvođači više ne mogu da se snađu, posebno ako zemlja nije u Evropskoj Uniji, a nema zaštitne mere za povremene veoma niske cene koje dolaze sa Zapada.
„Mi smo kroz supermarkete počeli da uvozimo sve veće količine krompira. Imamo situaciju da uvozimo krompir tokom proleća kada je skup, što se dešava i u povrtarstvu, na primer, sa lukom, a da izvozimo kada je mnogo jeftinije – tokom jeseni”, objašnjava Bugarčić.
Prema njegovim rečima, Srbija sigurno može da izvozi letnji krompir u Rusiju i druge zemlje, samo je važno sačuvati kvalitet, a čudno je da nismo pronašli šansu u nekim severnijim zemljama, kao što se iz Hercegovine izvozi u Norvešku i Švedsku.
Prema njegovom mišljenju, zemlje regiona su šansa za izvoz krompira tokom jeseni i zime.
Koliko košta proizvodnja krompira
Što se tiče same proizvodnje krompira i ulaganja, krompir je jedna od najskupljih kultura i ako se tretira kao ratarska ili kao povrtarska.
„Da bi se proizveo kvalitetan krompir, mora da se odabere kvalitetno seme koje je skupo. To su ulaganja od 1500 do 2000 eura. Đubriva moraju da se koriste u više navrata. Osnovno, prihrane, folijarne prihrane… To je, takođe, velika stavka. Hemija je velika stavka. Ali, ako se odabere dobro zemljište, sve ovo što sam rekao, uz dobro navodnjavanje i dobru mehanizaciju, verovatno izađe na 5000-5500 eura, ako se radi sa uvoznim semenom“, objašnjava nam Bugarčić i dodaje: „Ako se radi sa domaćim semenom, to može biti oko 4000 eura“.
Nažalost, za većinu proizođača ovo su prevelika ulaganja, ali ima i onih koji su veliki i idu u korak sa vremenom, a posebno na području Bačke i njima Bugarčić predviđa opstanak i razvoj, jer su mnogi od njih u poslednjih 3-5 godina značajno povećali proizvodnju.
„Broj proizvođača se značajno smanjuje, ali broj dobrih proizvođača, sa kojima možemo da se pohvalimo, ipak se povećava“, navodi Bugarčić.
Ipak, proizvodnju krompira u Srbiji prati jedan veliki problem – loši skladišni uslovi.
Za krompir je potreban veliki i skup, namenski objekat, koji mora imati kvalitetnu izolaciju, određene tehničke karakteristike, kao i hlađenje. Prema mišljenju dr Bugarčića, dobar krompir jednostavno ne može bez dobre ventilacije, hlađenja u kombinaciji sa preparatima protiv klijanja krompira.
Poseban problem se javio poslednjih godina sa pojavom novih preparata protiv klijanja krompira koji zahtevaju posebno konstruisana skladišta, sa dobrom ventilacijom i dihtungom. Ovaj uslov, prema mišljenju stručnjaka, napraviće razliku među proizvođačima u Srbiji, ali i širom Evrope.
Najčešće greške u proizvodnji krompira
Ipak, nisu problem samo skladišta. Sami proizvođači prave greške u proizvodnji ove kulture. One se uglavnom dešavaju na samom početku. Na primer, zbog visoke cene semena, proizvođači često kupuju lošije sorte. Takođe, greška se dešava u odabiru kvaliteta njive, a krompir ne prašta greške.
Sledeća greška može da se desi prilikom obrade zemljišta.
Ako se njiva obradi bez podrivanja, dubokog oranja, pa se još dese velike kiše – pojaviće se trulež. Ukoliko se krompir ne zagrne dobro – nastaće problem čuvanja dobrog roda. To je zato što se krompir nađe u neuporedivo većoj vodi i teže mu je da ostane zdrav.
Pored navedenog, greške se prave kod vremena izvršenja zaštite. Ako se ne prati dobro vremenska prognoza i zakasni se – dešavaju se problemi. Mnoge bolesti danas su veoma agresivne što utiče i na sam kvalitet proizvodnje.
Još jedna važna greška se pravi kod vađenja krompira. Nažalost, sve je manje radne snage i sve se više koristi mehanizacija. Ukoliko se sa njom ne radi kako treba, mogu da se dese velike povrede krompira.
I na kraju, tu je već spomenuto skladištenje. Bugarčić ističe da je jako bitno rashlađivanje u prvih 10-15 dana, dok rane ma krompiru ne zarastu. Zbog ovog propusta može da se desi propadanje roda za vrlo kratko vreme.
Zaključak
Za razliku od zemlje regiona, kao što je Rumunija, Srbija ima mnogo bolje zemljište, a znanje koje je nedostajalo proizvođačima je savladano. Nedostajala je i mehanizacija, ali se i to savladava. Prema mišljenju dr Bugarčića, proizvođači jedino nisu infrakstrukturno dugoronočno obezbeđeni. Bez ozbiljnih projekata koji će biti podržani iz državnih fondova ili od strane fondova Evropske unije proizvodnja krompira u Srbiji na duge staze može biti dovedena u pitanje.
„Sada imamo veoma jaku proizvodnju čipsa, oni su sve zaokružili. Nadam se da će i proizvođači konzumnog krompira to uspeti da urade“, zaključuje Bugarčić.
Sagovornik: dr Živko Bugarčić
Komentari