Proizvođači suncokreta u prethodne dve godine nisu mogli da se pohvale da su na toj kulturi zaradili. Ove godine, izgleda da se za većinu ratara taj trend nastavlja.
Retki su proizvođači koji su ove godine već prodali suncokret po dogovorenoj ceni od 42 do 43 dinara po kilogramu. Mi smo jednog od njih posetili u Bavaništu.
Predrag Stanković, ratar iz Bavaništa, kaže: „Ja sam skinuo sav suncokret i prodao sam ga sredinom avgusta. Prinos je manji od prošlogodišnjeg i iznosi oko 3 tone po hektaru. Prodao sam ga po akontnoj ceni od 42 dinara. Ta cena pokriva naše troškove, a može nešto i da se zaradi“.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Oni ratari, koji su zbog kasnije setve, na žetvu morali da sačekaju još nekoliko dana, dobili su ponuđenu cenu suncokreta nižu za čak 6 dinara po kilogramu. Zato ove godine, kažu oni, računice sa suncokretom nema.
Zlatko Marković, ratar iz Kličevca, kaže: „Prema poslednjoj, jučerašnjoj informaciji koju imam, Viktorija je izašla sa cenom od 36 dinara za kilogram suncokreta. To je istovremeno smešno i žalosno. Mi već poslednje dve godine nismo imali odgovarajuću cenu suncokreta, ali je rod bio malo bolji, pa smo se snašli. Ove godine je prosek oko 2.200 kg/ha, jer je sve izgorelo. To je još jedan razlog što nema nikakve logike da cena bude 36 dinara. Očigledno ovoj zemlji proizvodnja suncokreta nije ni potrebna”.
Oni ratari koji su zbog kasnije setve na žetvu morali da sačekaju još nekoliko dana dobili su ponuđenu cenu suncokreta nižu za čak 6 dinara po kilogramu.
Mališa Stokić, iz sela Petka, gajio je suncokret na oko 60 hektara. U njegovom kraju, kaže on, prinosi suncokreta ove godine iznose od jedne i po tone do dve. Zato su se i ovi ratari nadali da će makar cena pokriti gubitak u rodu. Međutim i u tom mestu ponuđena cena iznosi 36 dinara po kilogramu.
Stokić kaže: „To je stvarno smešno. Sa tom cenom mi nemamo nikakvo uklapanje. Nas samo proizvodnja, pošto obrađujem mnogo zemlje u zakupu, sa ukalkulisanim repromaterijalom, košta toliko da cena samo za pozitivnu nulu treba da bude 45 dinara. Ovoga trenutka, ja čak razmišljam da sledeće godine uopšte više ni ne sejem suncokret”.
Dragan Šljivovački, iz Bavaništa, takođe je ljut: „Žetvu smo počeli pre desetak dana. Tada sam suncokret prodavao na Viktorijinim otkupnim mestima i rečeno mi je da je cena 42 dinara po kilogramu. Govorim o akontnoj ceni, a rekli su ukoliko bude doplate, doplatiće nam. Novac nisam uzimao jer sam računao da ćemo praviti obračun kada sve završimo”.
„Međutim, sa novom informacijom, koja je juče osvanula, akontna cena je 36 dinara. Stvarno ne znam šta da mislim o tome. Da li je to monopol na tržištu ili pokušavaju da i druge otkupljivače i prerađivače ulja nateraju da snize cenu, nije mi najjasnije“, dodaje Dragan Šljivovački.
Cena suncokreta gotovo preko noći pala je sa 42/43 dinara po kilogramu na 36 dinara po kilogramu.
Na žalost, kao i mnogi drugi i ovaj problem izgleda da će morati da se rešava na ulicama. Ratari su se udružili i odlučili da organizuju protestne blokade širom naše zemlje.
Predsednik skupštine Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Ivan Vučković, kaže: „Imaćemo sastanak asocijacije Nezavisnog udruženja poljoprivrednika vrlo brzo i apelovaćemo na sve članice asocijacije da nas podrže u ovim protestima“.
Na žalost, kao i mnogi drugi i ovaj problem izgleda da će morati da se rešava na ulicama. Ratari su se udružili i odlučili da organizuju protestne blokade širom naše zemlje.
Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, kaže: „Mi hoćemo da zaštitimo interese poljoprivrednika, a hoćemo i da se neko pridržava tih ugovora koje je napisao. Evo, opet su nam podmetnuli blanko ugovore, u kojima nema cene, ali u kojima piše da će cena biti tržišna. Ako znamo da je u Bosni suncokret 55 do 60 dinara, kako je onda moguće da za Srbiju bude 36?“.
Predsednik skupštine Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije dodaje: „Mi u ponedeljak idemo da prijavimo protestnu vožnju za sredu. Imamo dovoljan broj traktora za sad, a nadam se da ćemo se okupiti u što većem broju”.
Naša ekipa na protestu je posetila jednu manju grupu poljoprivrednika iz Pančeva.
Nikola Pavlov, ratar iz Pančeva, još kaže: „Tražimo da sednemo sa njima i da nam oni lepo kažu kolika će cena da bude. Ovo nema nigde, da se proizvede, skine sa njive, otkupi se i onda se tek razmišlja o tome kolika će cena da bude”.
„Pregovori su trenutno u toku, ali to je jedan stari trend. Kada god mi tražimo razgovor sa njima, oni nas ne čuju. Sada kad smo na ulici, oni naravno imaju vremena da se okupe svi. Čak se i ministarka zainteresovala za ovaj problem“, dodaje on.
Vukašin Ristić iz Pančeva, suncokret ove godine ima na 100 hektara zemlje. Sledeće godine, kaže on, veoma je moguće da će potpuno odustati od gajenja ove kulture, jer je suncokret ipak specifičan, kvarljiv usev, koji ne može da se lageruje i čeka bolju cenu.
Cena suncokreta je praktično preko noći sa početna 42 do 43 dinara po kilogramu pala na 36, što ratarima ne može da pokrije ni osnovne troškove. Zato oni, udruženo, na gradskim ulicama širom Srbije, pokušavaju da dobiju pažnju i pomoć od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Vukašin Ristić, ratar iz Pančeva, kaže: „Sa ovom cenom nećemo daleko dogurati u narednoj proizvodnji, čak ćemo i odustati od suncokreta. Mi nemamo nikakvu sigurnost i garanciju da se nadamo da će država izaći u susret u pregovorima sa uljarama. Kažem vam, jako je mali rod, cena ulja je skočila, pa mi zaista ne vidimo matematiku u daljoj proizvodnji suncokreta. Uljare, sa druge strane, imaju svoju matematiku i njima odgovara niska cena”.
Primera radi, 2012. godine, cena suncokretovog ulja bila je 155 dinara po litru, a cena kilograma suncokreta 55 dinara. Ove godine, sa prosečnom cenom od 150 dinara za litar ulja i 30% manjim rodom, nema nikakve logike da suncokret košta 36 dinara, smatraju ratari.
Ove blokade bile su samo protest upozorenja i jedini način da ratari skrenu pažnju na njihove probleme. Ipak, tokom pregovora još uvek ništa nije dogovoreno. Šta će se dalje dešavati sa otkupnom cenom suncokreta, mi ćemo naravno nastaviti da pratimo. Ipak, jedno je sigurno – sledeće godine površine pod suncokretom u našoj zemlji biće znatno manje.
Sagovornici:
Predrag Stanković, ratar iz Bavaništa
Zlatko Marković, ratar iz Kličevca
Mališa Stokić, ratar iz Petke
Dragan Šljivovački, ratar iz Bavaništa
Ivan Vučković, predsednik skupštine Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije
Jovica Jakšić, predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije
Nikola Pavlov, ratar iz Pančeva
Vukašin Ristić, ratar iz Pančeva
Komentari