Centar za strna žita u Kragujevcu, najstarija naučno-istraživačka ustanova na Balkanu, preći će u ruke lokalne samouprave, a hektari oglednih polja biće pretvoreni u industrijsku zonu i ponuđeni investitorima. Sva resorna ministarstva složila su se da Kragujevac preuzme imovinu i upravljačka prava kako bi se prekinula decenijska agonija zaposlenih. Preostalo je samo da Vlada Srbije na jednoj od narednih sednica odobri potpisivanje ugovora sa gradom.
Centar je osnovan 1898. godine. Naučni radnici su za tih 118 godina proizveli preko stotinu licenciranih i priznatih sorti žitarica. Danas, ovaj poljoprivredni institut nema više nijednu mašinu za obradu 120 hektara oglednih polja. Prodate su na licitacijama zbog tužbi naučnih radnika koji su potraživali zaostale plate. Oranice će biti pretvorene u građevinsko zemljište u okviru zone „Feniks“. Zaposlenima se duguju 23 plate, a malobrojni tek dolaze na posao u firmu koja odavno nema ni direktora.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Obaveze Centra za strna žita su 1,5 milion evra, i to je najveći problem koji ćemo morati da rešavamo iz gradskog budžeta i formiranjem građevinskih parcela.
„Namera nam je da pokrenemo zamrli naučno-istraživački rad. Nećemo se odreći licenciranih sorti. Ali obaveze centra su 1,5 milion evra, i to je najveći problem koji ćemo morati da rešavamo iz gradskog budžeta i formiranjem građevinskih parcela. Prva stavka na spisku je da zaposlenima isplatimo dugovanja“, kaže Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca.
Svojevremeno je predlagano da se centar pripoji Agronomskom fakultetu u Čačku koji je u sklopu Kragujevačkog univerziteta. Danas se postavlja pitanje kako će ova naučno-istraživačka ustanova funkcionisati kada njene parcele budu pretvorene u građevinsku zonu. Polja u obližnjoj Sobovici mogla bi da pripadnu kineskoj kompaniji CMEC koja najavljuje otvaranje velike klanice za preradu mesa.
Agonija Centra za strna žita počela je pre desetak godina. Pratili su je mnogobrojni protesti koji su kulminirali 2009. godine. Tada su zaposleni sa zvanjem doktora nauka simbolično zapalili svoje diplome na lomači zbog neisplaćenih plata, nezadovoljni što su ih svi ostavili na cedilu. Deo svojih zarada uspeli su da naplate preko sudskih izvršitelja.
Centar je tada ostao bez mašina vrednih oko 20 miliona dinara. U ovom centru je radilo petoro doktora nauka i četvoro magistara, najviše na oplemenjivanju meke pšenice, duruma, ječma, ovsa, tritikalea i raži, zatim na agrotehničkim, fiziološkim i zaštitarskim ogledima.
Sagovornik:
Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca
Foto: Biljana Nenković i SG Kragujevac
Komentari