Miloš Pajić iz Bačkog Petrovca deli svoje višedecenijsko iskustvo u proizvodnji kulena. Korak po korak. Po najvišim standardima.

“Posle klanja postoji period odležavanja, meso treba da odleži i da se izgubi karakterističan životinjski miris”, objašnjava Miloš Pajić, proizvođač iz Bačkog Petrovca.

Potom svinje dolaze do proizvođača. Istovar iz klanice vrši se u komoru za “Prijem sirovine”. U ovoj sobi su polutke okačene, i tu ostaju na hlađenju, otprilike na temperaturi od 0 do 2 stepena.

Sutradan polutke idu na pandlanje, na grubo rasecanje mesa. U ovoj sobi nalaze se i punilica i mašine za usitnjavanje i mešanje.

“Slanina, pečenice, butkice, kolenice i drugi delovi idu u posebnu prostoriju za soljenje”, kaže Pajić.

U solari se u trenutku posete nalazila šunka, koja će nakon nekog perioda ići u pušnicu. Odmah pored solare je prostor za sanitaciju. U ovoj prostoriji pere se i dezinfikuje oprema, posude i druge mašine.

Kako izgleda pušnica?

“Proces dimljenja zavisi od toga koji se proizvod dimi. Ja kulen dimim oko 20 dana. Dimi se u razmacima”, kaže Pajić.

Posle pušnice posetili smo “Komoru za hladno zrenje”.

“Ovde se pod odgovarajućom temperaturom kulen čuva”, objašnjava Pajić.

Posle ovog procesa red je i da se čuje odgovor na ono najvažnije pitanje: “Da li je ova proizvodnja isplativa?”

Kako objašnjava Miloš Pajić, on iščekuje vremena u kojima će moći skromno da se živi od ovog posla. Za ovaj i i poslove bliske poljoprivredi tvrdi da su od presudnog značaja upornost, vrednost i poštenje.

“Ovakav pogon, mala obiteljska proizvodnja, ne sme da propadne nikad”, kaže Pajić.

Sagovornik: Miloš Pajić, Bački Petrovac