Pivarstvo je u ekspanziji i mnogi se odlučuju da uđu u ovaj posao. Razvoj ovog tržišta pred nas je doveo nove vrste piva a to može zbuniti i potrošače a potencijalno i uplašiti one koji žele time da se bave.
Pre samo 15 godina pivo je bilo – pa, samo pivo. Eventualno ste mogli da birate između svetlog i tamnog, al na pomen piva prva asocijacija je bilo svetlo. Stvari su počele da se menjaju pa je samo u poslednjih 6 godina izbor ne samo veći, nego i raznovrsniji. Pivarstvo je doživelo renesansu u Srbiji i u svetu. Zanatske mikropivare su počele da niču kao pečurke. Jedan od razloga za ovakav razvoj je i mnogo brži obrt uloženih sredstava u poređenju sa vinarstvom ili vinogradarstvom, ali i popularnost piva.
Možda vas zanima
Zanatska piva i male pivare već prave veliki bum na tržištu Srbije.
Ovakav razvoj je pred potrošače i potencijalne nove proizvođače stavio nove izazove, pa tako sada iako imaju izbor različitih vrsta piva, često ne znaju koja je tačno razlika između njih i za koje da se odluče. Osnovne sirovine su voda, ječam, hmelj i kvasac. Sve ostalo zavisi od toga šta ćemo raditi sa ovim sirovinama i kako ćemo ih sjediniti.
Ejl i lager
Osnovna podela piva je na ejl i lager piva. Naravno, postoje i ona piva koja su “hibridi” ovih vrsta, ali ovo je osnovna podela. Razlika između ejla i lagera je u fermentaciji. Ejl se dobija takozvanom gornjom fermentacijom pri kojoj kvasac pluta na površini, fermentacija se odvija u kraćem vremenskom periodu i na višoj temperaturi. Ejl je znatno starija vrsta i poznati su recepti stari nekoliko hiljada godina. Lager je sve suprotno od ejla – donja fermentacija (kvasac pada na dno) koja traje duže vreme i na nižoj temperaturi. Takođe je reč o mlađem tipu piva starom svega nekoliko stotina godina.
Ova razlika u fermentaciji se ogleda boji pa su lageri svetlije nijanske žute ili narandžaste, dok ejl poprimi tamnije nijanse narandžaste. Najvažnija razlika za svakog pivopiju je naravno u ukusu. Ukus ejla je puniji, ima snažne note ječmenog slada, začina i voća. Lager je osvežavajuć, blago gorak i slabijeg intenziteta ukusa. U principu, kada se u svakodnevnom govoru kaže pivo, obično se misli na lager.
Staut i porter
Iako su razlike male između stauta i portera, one su značajne a prva i osnovna sličnost im je boja – u oba slučaja reč je o crnim pivima. Porter se dobija gornjom fermentacijom, ukus suv sa notama voća i ječmenog slada koji je pečen pa daje crnu boju. Iako se staut takođe dobija gornjom fermentacijom, za ovu vrstu piva se koristi neslađeni pečeni ječam. Staut je crn, gotovo neproziran, sa bogatom penom, a od pečenog ječma dobija svoju boju i aromu kafe.
Stilovi piva i kako se odlučiti za pravi
Pilsner je stil lagera koji je nastao u Plzenu, otud i poreklo imena. Boje zlata i umerene gorične, ovaj stil piva se zbog porekla vezuje za Češku, ali je svakako jedan od najpopularnijih stilova piva u svetu i kod nas. Gotovo sva industrijska piva koja su se proizvodila u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija su bazirana na Plzenskom stilu.
Pšenično pivo, kao što mu ime kaže, ima jedan dodatni sastojak, pšenicu koja se sladi zajedno sa ječmom. U različitim regijama su se istorijski razvili drugačije metode dodavanja pšenice pivu pa su i piva samim tim različita. Većina pšeničnih piva spadaju u ejlove po tome što se dobijaju sa gornjom fermentacijom. Reč je o laganim pivima, idealnim za letnje osveženje.
Pejl ejl je nastao u Engleskoj. Iz imena već vidimo da je reč o pivu dobijenom gornjom fermentacijom. Punijeg je ukusa sa aromama voća i izraženom gorčinom i tamnije narandžastih nijansi. Ovaj stil ima i svoje podvrste – indija pejl ejl (IPA) i američki pejl ejl (APA).
U zalihama koje su brodovima morale da dođu do britanske vojske u Indiji, nalazilo se i pivo. Običan pejl ejl nije mogao da izdrži put do Indije jer se kvario. To se odvijalo početkom osamnaestog veka, a to je bilo doba pre pasterizacije i konzervacije. Da bi rešili ovaj problem, Englezi su dodali još hmelja i pojačali procenat alkohola u pivu koje su slali za Indiju. Rezultat je stil poznat pod imenom indija pejl ejl. Američki pejl ejl se pravi po istom receptu al isa američkim sortama hmelja. Rezultat je najgorča vrsta piva bakarne boje.
Manastirski ili opatski ejlovi su specifični za Belgiju tj. belgijske monahe tj. opate koji ih i dan danas prave. Dva najpoznatija stila su blond i trapist. Aromu dobijaju od hmelja, ali su prijatne slatkoće i punog ukusa. Pivo trapist, kao i sir, dobilo je ime po monaškom redu koji ga je pravio. Pivo je izuzetno bogatog ukusa sa izraženim aromama kvasca, tamnih nijansi narandžaste boje. Znaju da budu izuzetno skupa zbog toga što se autentično trapist pivo pravi u samo nekoliko manastira u svetu.
Komentari