Prepoznavanje znakova voća i povrća zahteva praksu. I najiskusnijim baštovanima se dešava da promaše taj kratak trenutak između vremena kada je neki plod blagog ukusa i kada je prezreo. Takođe, dešava se da dugo ne sade neku sortu i da, jednostavno, zaborave nijansu boje koja će im reći kada plod ima najbolji ukus.
Na ukus povrća utiče mnogo faktora: sorta povrća, vrsta zemljišta, temperatura, godišnje doba, količnina vode, sunčeva svetlost i to da li se uzgaja napolju ili u plasteniku. U vreme berbe, međutim, najvažnije je uzeti u obzir doba dana i zrelost.
Baštovani ustaju znatno pre izlaska sunca kako bi počeli branje čim bude dovoljno svetlosti.
Možda vas zanima
Istina je da povrće treba brati, osim par izuzetaka, u hladnim jutarnjim satima, jer tako ostaje svežije i duže se čuva. Ako se bere prekasno, brže se kvari i propada, jer je ispario veći deo vlage i apsorbovalo je popodnevnu toplotu.
Ovo je posebno važno za lisnato povrće, poput zelene salate, spanaća, blitve i začinskog bilja, poput peršuna i bosiljka. Takođe, ovo se odnosi na povrće kao što je grašak i na sve biljke iz porodice kupusa.
Ukoliko se jutarnja berba ne uklapa u vaš raspored i životni stil, birajte kasne večernje sate za berbu, nakon što vrućina počne da slabi.
Povrće poput paradajza, paprike i tikvice manje je osetljivo, pa ih možete brati kasnije tokom dana. Možete da vadite i korensko povrće, kao što je šargarepa, samo je neophodno da se brzo izvadi i odnese u hladniju prostoriju, posebno ako je dan izuzetno topao.
Ispitivanje zrelosti uključuje sva čula: od tapkanja i mirisa dinje, do probijanja kukuruznih zrna i prepoznavanje savršene bujnosti graška. Nakon dovoljno prakse, posmatranja razvoja biljaka i puno degustacije, videćete da su vaše oči naučile da prepoznaju zrelost biljke, a ruke naučile samostalno da pronađu savršeno zreo plod.
Izvor: Renees garden
Komentari