Upotreba đubriva zavisi od stanja zemlje i to uvek treba imati na umu. Zato je analiza zemljišta prvi korak, nakon koga sledi izbor i primena hranljivih elemenata koji nedostaju u zemljištu, te primena za kulture koje gajimo u bašti. U zavisnosti šta vam analiza pokaže, dodajte samo polovinu potrebnog azota, jer ćete ga još dodavati po potrebi i zahtevima biljaka.
Ova pozadina je važna, jer informacije u članku se ne odnose na redovnu upotrebu đubriva. Ovde se radi o korišćenju đubriva poput kratkotrajnog multivitamina, kako biste pomogli vašem vrtu sada da raste – dok ste u procesu stvaranja dobrog organskog tla (primenom redovnih organskih materija).
Svi imaju različite vrste tla u baštama, različite načine dodavanja organskih materija i različite uslove okruženja. To znači da je svaka bašta jedinstvena, baš kao što smo i mi sami i ne postoji univerzalni odgovor šta je potrebno da bi vaš vrt dobro rastao. Međutim, osnovne ideje mogu da vas priliže potrebama biljaka i spreči da zemlja u bašti u međuvremenu bude preopterećena azotom.
Možda vas zanima
Strategija br. 1: Primena sporootpuštajućeg azota
Azot je najisparljiviji od tri makronutrijenta. Čak nešto poput malo kisele kiše može da poveća azot u zemljištu. Stoga, umesto da koristite odmah dostupne oblike mineralnog azota, razmislite o opciji sporog oslobađanja, kao što to čini brašno od perja ili kokošije đubrivo.
Brašno od perja
Ovo brašno je napravljeno od hidroliziranog perja koje dolazi od industrijske peradi. Perje je puno proteina, zbog čega prilikom prerade čini dobar izvor azota.
Međutim, perje može da bioakumulira loše stvari. Ispitivanje organskog brašna od perja 2012. godine pokazalo je da su antibiotici zabranjeni 2005. godine i dalje prisutni u nedavno prerađenoj peradi. Ipak, rizici postoje gotovo u svemu što se može kupiti da bi primenili u svom vrtu, bio on organski ili ne. Zato je preporuka da se ovo đubrivo primenjuje samo prvih nekoliko godina.
Prednost brašna od perja kao đubriva je što sadrži 12 posto azota po kilogramu proizvoda. To ga čini jednim od ekonomski isplativijeg organskog azota. Pored toga, izvor azota sa sporim oslobađanjem se otključava kroz iste biološke procese koji razgrađuju ostale organske materije u tlu.
Vermikompost
Izlučevine od crva su još jedan sjajan izvor organskog azota. Ukoliko sami pravite vermikompost, on često sadrži i male količine fosfora i kalijuma. Dakle, nije čist izvor azota kakav je brašno od perja.
Komercijalno proizvoden vermikompost obično sadrži 1 posto azota po kilogramu proizvoda. To znači da vam je potrebno 12 puta više ove smeše nego brašna od perja da biste dobili istu količinu azota, što poskupljuje investiciju.
Vermikompost je odličan oblik azota sa sporim oslobađanjem, puni zemljište sa dobrim bakterijama i povećava kapacitet zadržavanja vode. Ukoliko možete da ga priuštite ili da napravite sami dovoljne količine, ovo je prva preporuka za primenu tokom vegetacijske sezone.
Više o vermikopostiranju možete saznati u članku: Vermikopostiranje: Glistenjak najhranljiviji za cveće i povrće.
Kokošije đubrivo
Kokošije đubrivo je još jedan sjajan izvor azota. Ukoliko ga kupujete u poljoprivrednim apotekama, on je dovoljno star da je nestao nestabilni, aktivni azot koji može da spali biljke. To je razlog zašto većina đubriva od peradi koje kupujete nude samo 2 do 3 posto azota po kilogramu proizvoda.
Kokošije đubrivo sadrži još i fosfor i kalijum. Fosfor je u stabilnom obliku i sporo se otpušta. Kalijum je uglavnom rastvorljiv u vodi i brzo se raspršuje.
Nakon „starenja“ od 10-12 nedelja, kokošiji stajnjak ima odnos N-P-K od 3-2-3 posto po kilogramu. Međutim, za potrebe đubrenja vašeg vrta, kalijum možete smatrati kratkoročnim i zanemarivim (tj. traje samo prvih nekoliko zalivanja). Za azot i fosfor možete računati da će izmeniti sastav tla.
Strategija 2: Primena brzodelujućeg azota po potrebi
Vrlo često se pojavi potreba za nekim podešavanjima tokom vegetacijske sezone. Srećom, zaista je lako prepoznati manjak azota u biljkama. Listovi kojima nedostaje azot pokazuju žutu boju između vena.
Folijarna prihrana
Pri najmanjim znacima žute boje donju stranu listova možete da prskate čajem od komposta ili hidroliziranom ribljom tečnošću.
Obavezno pročitajte kako napraviti tečni kompost ili „čaj od komposta“.
Koliko često se radi folijarna prihrana?
Najčešća sugestija za folijarnu prihranu je svake dve nedelje. Međutim, obzirom da imate mnogo organske materije u svom tlu i ako ste već primenili vermikompost ili brašno od perja, možda vam neće trebati toliko folijarne prihrane.
Kako biste to pouzdano znali proveravajte lišće biljaka otprilike jednom nedeljno, kako biste utvrdili da li im je potreban još jedan krug folijarnog prskanja, a ponovite ga samo po potrebi.
Kada primenjujete azot koji brzo deluje, pokušajte da to ne činite pre očekivanog razdoblja jakih kiša, kako biste izbegli ispiranje.
Izvor: The grow network
Komentari