Savremeno doba stvorilo je i savremenu ženu. Svedoci smo toga koliko su se ženske obaveze, delatnosti i umenja menjale iz godine u godinu. Činilo se kao da se ništa nije izgubilo nego su se obaveze samo dodavale i povećavale, sve brojnije i učestalije, pa su današnje žene, bilo da su domaćice ili zaposlene, na neki način izgubile onu istinsku kreativnost i volju za nekim lepšim i inspirativnijim poslovima i hobijima.
Nasuprot tome, ponegde se u nekim domovima još uvek održava stvaranje rukotvorina kroz različite vidove kombinacije prirode i umetnosti.
Možda vas zanima
Na tu temu imali smo priliku da porazgovaramo sa Snežanom Maričić, koja je po zanimanju sudija Prekršajnog suda u Beogradu, a koja se već više od dve decenije iz hobija bavi fitokolažom. Prvo što nas je interesovalo bilo je kako je njena ideja započela.
„Kolaž od presovanog cveća i lišća (fitokolaž) prvi put sam videla u jednom časopisu. Uglavnom, tematika je bila uređenje kuće i stana. Sećam se da je u članku bilo nekoliko fotografija i vrlo kratko uputstvo u kome je sadržano ono najosnovnije.“
„To je bilo pre nešto više od dvadeset godina, deca su bila mala, u našem domu zidovi su uglavnom bili goli, pa sam poželela da probam. Brala sam lepe cvetove i listove u prirodi, u nekoj bašti, uz dozvolu, nešto od cveća sam gajila na terasi svog stana. Presovala sam u debelim, teškim knjigama tako što sam svaku biljku stavljala u salvetu. Već tada sam, iako savet nisam dobila, shvatila da novine zbog olova nisu dobro rešenje.“
Kolaž od presovanog cveća i lišća (fitokolaž) prvi put sam videla u jednom časopisu.
„Čarolija je bila videti nakon 10-15 dana kako izgleda biljka koju sam ispresovala. Neke su zadržavale boju i izgledale su zaista kao da su tek ubrane, neke su menjale ili gubile boju, raspadale se jer su bile suve. Vremenom, naučila sam koji cvetovi i biljke su najbolji za presovanje, koji mogu da se koriste uz posebnu pažnju, a koji su neupotrebljivi.“
Kako napraviti mini-baštu u staklu
„Sećam se, prvo sam napravila tri slike, ponela sam ih na posao da čujem mišljenje koleginica i sve su se oduševile. Uramila sam ih i stavila na zid u stanu. Bile su zapažene svaki put kad nam neko dođe u goste. Kasnije sam pravila više slika, bilje i cveće je bilo bolje i lepše ispresovano, pa su i slike bile lepše. Pored slika, počela sam da dekorišem čestitke i obeleživače za čitanje. Obeleživače sam poklanjala, prosto sam ih delila svima, mislim da sam u proteklim godinama napravila više od dve hiljade i svi su poklonjeni.“
Šta za vas predstavlja ovaj hobi? Kako utiče na vas?
„U početku je bio izazov i želja da dekorišem prazne zidove stana. Kasnije je to bio način da neobičnim, originalnim poklonom obradujem nekoga. Radila sam slike misleći o osobi kojoj ću pokloniti, o motivu i bojama koji bi joj se dopali. Rad je za mene zadovoljstvo i opuštanje nakon napornih i stresnih dana. Iako mi neki govore da ne bi imali strpljenja za ovakav rad, mene to baš smiruje.”
„Dok radim, zaboravim sve brige, razmišljam samo koji cvetić da izaberem i uklopim. S druge strane, volim da obradujem nekoga. Još nisam osetila da se neko radu divi samo iz pristojnosti, divljenje i radost su uvek bili iskreni. To onda i meni donosi radost i ispunjenje.“
Koliko se vaš rad menjao iz godine u godinu?
„Učila sam i još uvek učim. U početku sam lepila oho lepkom koji se razvlači pa ostaju tragovi, a kasnije sam otkrila da je malo razređeni drvofiks najbolji, nema hemijskih promena na cvetu delovanjem lepka. Takođe sam sve bolje i bolje upoznavala biljke i naučila kako da ih još bolje presujem i čuvam. U zbirci imam bilja koje stoji po nekoliko godina.“
Vremenom, naučila sam koji cvetovi i biljke su najbolji za presovanje, koji mogu da se koriste uz posebnu pažnju, a koji su neupotrebljivi.
„Najbolji način presovanja je da se slažu slojevi kartona, od kutija od ambalaže, pa sloj salveta sa biljem, pa ponovo karton i tako nekoliko slojeva. Sve dobro zalepiti lepljivom trakom i ravnomerno pritisnuti teškim predmetom. Neki presuju u mikrotalasnoj ili peglom, ali ja to nisam probala, nigde mi se ne žuri.”
„Naučila sam da pažljivije držim cvet pincetom ili prstima, zavisi od cveta, da mi se ne bi smrvio u ruci ili pocepao. Kad se to dogodi, jednostavno uzmem drugi, a ako se cvet pogužva ili ošteti tokom lepljenja, a nije ga moguće skinuti, samo preko nalepim drugi. Kroz rad se najbolje uči i napreduje.“
Da li ste nekada uspeli nešto da zaradite od svojih radova?
„U početku mi nije bio motiv zarada. Kad je suprug ostao bez posla, poželela sam da nešto zaradim. No, tu me malo koči profesija. Jednom sam učestvovala na nekoj prodajnoj izložbi, koja je za sve izlagače bila neuspeh, pa i za mene. Odustala sam od toga. Ne mislim da nije moguće prodati, ali to zahteva angažovanje, možda čak i veće nego što je sama izrada. Kako sam zaposlena, za to nisam imala ni vremena ni snage.“
U početku je bio izazov i želja da dekorišem prazne zidove stana. Kasnije je to bio način da neobičnim, originalnim poklonom obradujem nekoga.
„S druge strane, ja sam jako emotivna, ne umem dovoljno da cenim, a ni da naplatim svoj rad. Postoji jedan izuzetak. Već sam dugo pisala blog, razmenjivala utiske i iskustva sa drugim kreativcima, krajem 2008. godine, javio mi se novinar jednog ženskog časopisa. Želeo je da piše o mojim čestitkama. Posle par godina, isti novinar je naručio od mene 20 čestitki i to za kratko vreme. Uradila sam i bio je zaista zadovoljan. No, novih porudžbina nije bilo.“
„Jednom sam bila sa prijateljicom u Domu sindikata na izložbi, jedna kreativka je izložila prelepe slike, moje su dečji radovi u odnosu na njene. Ispričala nam je da je počela da prodaje tako što su ljudi videli kod prijatelja kojima je poklonila, pa se tako širio krug narudžbina. Meni se to nije dogodilo. No, ne žalim. Pravo bogatstvo i radost je u poklanjanju. Verujem da se može zaraditi, samo je potrebno potruditi se i biti uporan u tome.“
Zanimljivo je da radite kao sudija u prekršajnom sudu, a uz to se bavite ovakvim jednim hobijem. To je nekako nesvakidašnja kombinacija. Kako komentarišete to?
„Nisam bila sudija kad sam počinjala (smeh). Meni tu nema ničeg neobičnog, čak naprotiv. Imate mnogo primera da se ljudi iz hobija bave nečim što nema veze sa profesijom. Inženjeri i lekari se bave muzikom, moja ujna, bankarski službenik u penziji slika i izlaže, dobija i nagrade za svoje slike.”
„Moj posao je izuzetno stresan, nije lako kažnjavati ljude u ovakvim okolnostima, a s druge strane, ne mogu se ni dopustiti nezakonita i često, opasna ponašanja. Jako mnogo se radi, pa mi je ovo lek, terapija protiv stresa, način da zaboravim brige i pružim sebi i drugima malo lepote i zadovoljstva. Ja sam od onih koji ne mogu priuštiti letovanje ili putovanje, pa vreme koje provodim kod kuće, provodim na način koji mi prija.“
Ako neko od naših čitalaca ili čitateljki poželi da se bavi fitokolažom, kolika su novčana ulaganja u ovaj hobi?
„Hobi nije skup, osim ako ne poželite da presujete orhideje (smeh). Najvažniji materijal je u prirodi, dakle, dok šetate, sakupite bilje i cveće za presovanje. Kartoni kao podloga, lepak, samolepljiva folija, malo dekoracije. Sve to zavisi od toga šta želite da radite.”
„Za početak, dovoljno je nekoliko stotina dinara, a kasnije se materijal dopunjuje i eventualno, asortiman za dekorisanje. Sliku možete uramiti i u gotove ramove, to može biti malo veći izdatak, ali ako tako planirate, radite dimenzije slike prema ramu – sigurnije je, možda posle nećete naći ram odgovarajućih dimenzija.“
Koji biste savet dali onima koji počinju da se bave time? Gde mogu da pronađu materijale i ono najvažnije – inspiraciju?
„Počnite od presovanja. Kartone za podlogu možete naći u boljim knjižarama. Hamer je malo tanak, ali postoje i malo deblji kartoni. Mogu se naći i kartoni u raznim bojama A4 formata, na komad. Podloga može biti i karton od neke ambalaže, kutija od kornfleksa, naravno, unutrašnja strana, na primer. Drvofiks se može naći u svakoj radnji boja i lakova. Kako ga je potrebno malo razrediti, tek toliko da lakše razmazuje, odvojte malo u neku teglicu koja se dobro zatvara i u njoj razredite manju količinu.”
„Za drvofiks je važno da sušenjem postaje providan, pa se eventualne greške neće videti. Inspiracija je svuda oko nas, u prirodi, u domu, u nama. A na internetu se može naći mnogo radova od presovanog cveća i uputstava o ovom hobiju. U celom svetu ima ljudi koji se bave ovekovečavanjem lepog cveća i drugog bilja kroz umetnost i kreativni rad. Želja i mašta su dovoljni za početak. Presovanje traje 10-15 dana, odmah nakon toga već možete imati svoje umetničke kreacije.“
Autorka: Mirjana Tadić
Foto: Snežana Maričić, sudija prekršajnog suda u Beogradu
Komentari