Recept za uspeh seoskog turizma: Gost mora da oseti kako izgleda život na selu

Pre deset godina Mile Obradović uvideo je da mesto u kojem živi može biti idealan mamac za turiste. U podnožju Maljena a u nedrima Povlena, na tromeđi tri sela, u neposrednoj blizini zaštićenog prirodnog dobra Crne i Bukovske reke. I to prirodno bogatstvo bilo je dovoljno da se okuša u seoskom turizmu. Zaseok Podbukovi u selu Bačevci, gravitira na prostoru tri katastarske opštine Drenovci, Bačevci i Divčibare.

Podbukovi  - © Turistička organizacija Valjevo 

Crna reka je zaštićeno prirodno dobro prve kategorije, dok Bukovska reka gradi prelep kanjon, a samo ušće ove dve reke nalazi se u blizini domaćinstva.

„Počeci su uvek teški. Prve tri stepenice svako mora da napravi sam, a posle toga ga drugi podrže. Znači prvi koraci su bili da se uredi domaćinstvo, da se napravi nešto primereno što bi bilo održivo, zatim infrastruktura, a najvažnije je prirodno okruženje koje će da privuče goste. Tri stavri su bitne priroda, gostoprimstvo i poljoprivredni proizvodni koji se proizvedu na sopstvenom gazdinstvu, a koje možete prodati na tanjiru“, priča Mile Obradović.

Kako registrovati gazdinstvo za seoski turizam

Naš sagovornik kaže da prve godine kada su počeli da se bave ovom granom turizma bile plodonosne, ali kako se menjalo shvatanje seoskog turizma pokušavali su da menjaju sadržaje.

„Samo bavljenje seoskim turizmom nije održivo jer je mali broj gostiju koji može jedno domaćinstvo da primi, a ulaganja u razvoj su nemoguća. Jedan od načina je da se proširi u jedan vid agroturizma, znači proizvdonja hrane i prodaja na tanjiru. Tako može da se zaradi i da se od toga živi“, kaže on.

Koliko je razvijen seoski turizam u dolini Zapadne Morave?

Podbukovi  - © Agromedia 

„U pokušaju smo da ono što ponudimo na tanjiru to i proizvedemo u domaćinstvu. Imanje se prostire na 12 hektara ali su to većinom livade, pašnjaci i šuma. Na obradivom zemljištu gajimo voće i povrće koje prerađujemo. Tu su i mlečni proizvodi. Ove godine nabavio sam i stado od 70 jaradi kako bi iskrčio imanje a nakon toga da naselim ovce. Odlučili smo se i za gajenje selektovanog srpskog šarana, koji je nabavljen na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu“, kaže Mile.

Seoski turizam povećava prihode domaćinstava

Godišnje ugoste nešto više od 1000 turista. Najčešće su to posetioci Divčibara koji provedu po jedan dan u Podbukovima a za smeštaj u domaćinstvu imaju osam ležajeva. “Ima dosta organizovanih grupnih poseta iz Beograda i Novog Sada. Oni najčešće borave na Divčibarama a jedan dan izdvoje da obiđu okolna mesta i tako budu naši gosti. Dolazak gostiju zavisi pre svega od vremena i njihovog izbora destinacija, ali kod nas su najčešče tokom vikenda. Imamo i turista iz inostranstva koji dođu na osnovu preporuke ili domaćinstvo pronađu putem interneta“

Kaže da je recept za privlačenje turista način života u Srbiji. „Potrebno je gostu pokazati kako izgleda jedan dan u seoskom odmaćinstvu. Nažalost mnogi gosti koji su iz Srbije ne znaju kako funkcioniše jedno domaćinstvo pa kada dođu nauče kako se hrane životinje, koja je korist od životnja, pogotovu deca, dok gosti iz inostranstva vole da osete gastronomsku stranu srpske kuhinje i da vide kako se nekad živelo u našim selima„, navodi Obradović.

Autor:  Dejan Davidović

Komentari