Svet poljoprivrede Prodavnica

Dok mnogi sektori posluju negativno zbog virusa, seoski turizam cveta!

Pandemija koronavirusa uticala je na sve segmente poljoprivrede, ali ne i na seoski turizam. Za razliku od drugih grana agrara, seoska domaćinstva će ove godine možda završiti sezonu daleko bolje od prethodnih.

„Interesantno je da je ova pandemska kriza, koja je krenula sredinom marta, dosta izmenila izdavanje u turizmu, pre svega u seoskom turizmu kojim se mi bavimo. Prve dve nedelje praktično nije bilo posla za naša domaćinstva, ali posle toga ljudi su bili zatvoreni u stanove zbog vanrednog stanja i tražili su vikendicu, apartman, šta god u prirodi. Možemo reći da su već druga polovina marta i aprila bili popunjeni, iako ni hoteli ni restorani nisu radili. Ali, naša domaćinstva jesu radila”, navodi Vladimir Ivanović, direktor Turističke organizacije Ljig.

Prema njegovom mišljenju, od tog perioda do sada imamo više izdavanja za 30-40% nego prošle godine u istom periodu. Turizam je grana koja će itekako da plati posledice ove krize, pogotovo gradski hoteli, ali Ivanović smatra da će najmanje posledica osetiti upravo seoski turizam, jer ga prvenstveno karakterišu mnogo manja ulaganja, nemaju kirije, kredite, kamate, nemaju veliki broj zaposlenih…

Još jedna olakšavajuća okolnost za mnoge potencijalne turiste i još veći podsticaj za razvoj seoskog turizma jesu vaučeri koje dodeljuje Vlada Republike Srbije.

 Dok mnogi sektori posluju negativno zbog virusa, seoski tuirzam cveta! © Agromedia

Prema rečima Ivanovića, vaučeri su značajno povećali broj noćenja i izdavanja u poslednjih 2-3 godine, a kriza će, uz vaučere, dodatno dovesti ljude na selo.

„Svedoci smo da ovih dana imamo rezervacije od ljudi koji nikada nisu išli na selo, a preko 30% domaćinstava je već sada popunjeno i za avgust”, kaže Ivanović.

Kada je reč o interesovanju za određeni region, kaže naš sagovornik da tu nema mnogo pravila; od planinskih do ravničarskih delova turisti se podjednako odlučuju.

„Tradicionalno su interesantnija seoska domaćinstva koja su bliža nekim turističkim centrima: Tara, Mokra Gora, Zlatibor, Zlatar, Stara planina, Fruška gora. Ali kada krene letnja sezona sve se to popuni. Imaju seoska domaćinstva koja su pored reka, pored jezera… Hvala Bogu imamo ozbiljne resurse i prirodne lepote”, kaže Ivanović.

Prema njegovim rečima, u seoskom turizmu se sada već podrazumeva dobra domaća hrana i čista priroda, ali ima prostora da se dopune dodatni sadržaji, kao što su turistički programi, kojih još uvek nema dovoljno. Zato se domaćinstva i lokalne turističke organizacije trude da unaprede okolinu, da urade pešačke staze, da naprave mape i sve to da postave na Internet.

Za razvoj seoskog turizma veoma su važni i aktuleni podsticaji koji se raspisuju kroz IPARD fondove.

„Ovo je prilika da se mnogi smeštaji i sadržaji unaprede. Ovaj poziv je za izgradnju, dogradnju i adaptaciju, odnosno opremanje objekata. Čini mi se da će najviše zahteva biti za detaljno opremanje, kao što su bazeni, štale za konje, solarni sistemi za zagrevanje vode…U svakom slučaju, biće interesantno na kraju godine videti za šta su aplicirali domaćini, ali je sigurno da će ponuda seoskog turizma biti bogatija nego danas”, zaključuje Ivanović.

Sagovornik:
Vladimir Ivanović, direktor Turističke organizacije Ljig

Komentari