Samo polovini gazdinstava u Srbiji poljoprivreda je jedini izvor prihoda

Naši poljoprivredni proizvođači dodatne prihode češće ostvaruju radeći na poslovima van samog gazdinstva. Ovakva praksa poljoprivrednika govori u korist činjenici da je potencijal za poboljšanje životnog standarda na poljoprivrednim gazdinstvima nedovoljno iskorišćen, i da između domaćih gazdinstava postoji niska konkurencija.

Neiskorišćen potencijal za razvoj - ©Pixabay

Promenjena struktura domaće poljoprivrede, pre svega zbog sve nepovoljnijeg odnosa između zemljišta kao osnovnog resursa i radne snage, zatim ekstenzivnog tipa proizvodnje, usitnjenosti poseda i niske produktivnosti, uticalo je na poljoprivredna gazdinstva da pronađu dodatne izvore finansiranja, kako bi povećala dodatne prihode, ali i smanjila rizik poslovanja.

„Ruralna nepoljoprivredna ekonomija“ može se posmatrati iz različitih aspekata: da li se dodatni prihodi ostvaruju na samom gazdinstvu, zatim da li potiču od preduzetništva ili od prihoda po osnovu zarada za obavljene poslove, kao i da li u celoj priči treba posmatrati isključivo komercijalna gazdinstva.

Prema Eurostatu (Statistički ured EU) diverzifikacija je formulisana kao „bilo kakva prihodovna delatnost koja ne uključuje poljoprivredne radove, a koja je direktno povezana sa gazdinstvom“. Eurostat tako prati: seoski turizam, preradu proizvoda gazdinstva, rukotvorine i slično.

Prema poslednjem popisu poljoprivrednih gazdinstava iz 2012. godine od ukupnog broja gazdinstava čak 52% nema drugih prihoda osim onih iz poljoprivrede, a 12, 4% ima prihode iz „profitabilnih aktivnosti“. Najviše ih je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji (16,7%), u južnoj i istočnoj Srbiji 12,3%, dok je u Vojvodini (5,7%), što je i razumljivo ako se uzme u obzir veličina obradivih parcela.

Malo novca se zarađuje od prrade voća - ©Agromedia

U užoj Srbiji se 57% gazdinstava bavi preradom mleka, 30% preradom voća i povrća, dok je u Vojvodini svako peto gazdinstvo kao dodatnu aktivnost ima ugovoren rad u poljoprivredi, uglavnom mehanizacijom na drugim gazdinstvima.

Gazdinstva u našoj zemlji takođe ostvaruju prihode u oblasti prerade mesa, obrade drveta, narodne radinosti, seoskog turizma, uzgoja ribe, proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, izrade rukotvorina, ugovorenog rada u poljoprivredi i drugim oblastima van poljoprivrede, u šumarstvu, preradi drugih poljoprivrednih proizvoda i drugih aktivnosti.

Od ukupnog broja gazdinstava u Srbiji, oko dve trećine ostvaruje manje od 20% prihoda od po osnovu ovih aktivnosti. Samo mali procenat (8,8%), ima značajnije prihode od diverzifikacije, odnosno više od polovine ukupnog prihoda.

Zanimljivo je da naši poljoprivredni proizvođači više ostvaruju dodatne prihode radeći na poslovima van samog gazdinstva, što je još jedna činjenica u prilog niskom nivou tržišne konkurentnosti domaćih gazdinstava.

Evropska unija kroz programe ruralnog razvoja, najčešće kroz investiranje u opremu, objekte i obuku članova gazdinstava, preradu i seoski turizam, pomaže svoje članice da povećavaju dodatne prihode na gazdinstvima.

Ovakakva praksa je svakako dobar primer za tvorce agrarne politike u našoj zemlji kako i na koji način se može iskoristiti potencijal domaćih gazdinstava, obezbediti njihova ekonomska i socijalna održivost, odnosno unaprediti životni standard članova gazdinstava .

Autor: Saša Stamenković, diplomirani inženjer poljoprivrede za ekonomiku
Izvor: PSSS

Komentari