Zadruga "Zlatno zrno" – pravi primer uspešne zadruge

Zadruga Zlatno zrno postoji već 20 godina. Ali, prekretnicu u svom poslovanju doživela je tek nakon novčane pomoći iz Ministarstva zaduženog za regionalni razvoj. Ministar Milan Krkobabić, zajedno sa svojim članovima Nacionalnog tima, već nekoliko godina unazad finansira zadruge. Jer zadrugarstvo, odnosno udruživanje, jedini je način za bolje i isplativije plasiranje svih poljoprivrednih proizvoda, kako na našem, tako i na inostranom tržištu.

 Prema rečima ministra Milana Krkobabića zadruga je imperativ u Srbiji, nešto što proističe iz malog poseda.

Posed malog poljoprivrednog domaćinstva je oko 4,5 hektara. Dole na jugu svega 2,5 hektara. Ako to malo zemlje, koja nije skoncentrisana na jednom mestu, nego usitnjena, ne povežemo u zadruge – nemaju šansu da opstanu. Udruživanjem tih domaćinstava koja se bave različitom vrstom proizvodnje: povrtarstvom, stočarstvom, pčelarstvom… Ako ih objedinimo u jednu zadrugu dobićemo pristojnu količinu proizvoda koji imaju šansu da se pojave na pijaci, na tržnici. To je jedini način”, navodi Krkobabić.

Zadruga

Ova zadruga sada se uspešno takmiči sa jačim igračima na tržištu. Ipak, to ne bi bilo moguće bez subvencija koje su im omogućile tehnološki iskorak i unapređenje proizvodnje.

„Mi smo kao zadruga dobili 15 miliona od ministra Krkobabića. Tu nam je pomogao i Zadružni savez koji nam je dao smernice. Mi jesmo uložili naša sredstva u visini od 65 miliona dinara, ali nam je pomoć jako mnogo značila. To su bespovratna sredstva i hvala im na tome. Umesto jedne godine, mi smo preskočili dve“, objašnjava Pavel Žilaj iz zadruge „Zlatno zrno”.

Zadruga „Zlatno zrno“ godišnje izveze i do 400 tona paprike, a bavi se podjednako ratarstvom i povrtarstvom. 

„Najviše se radi kukuruz i soja od ratarskih kultura. Tu su pšenica i suncokret malo zastupljeni, ali smo kao zadruga prepoznatljivi po industrijskoj paprici, koju radimo na oko 400 jutara, zajedno sa kooperantima. Pokrivamo bačku i petrovačku opštinu i još neka okolna sela“, kaže Pavel.

On dodaje da je samo zajedničkim radom i korektnim odnosom moguć rast, što se njima i dogodilo.

Nije svaka kultura podjednako isplativa. Ipak, kada se radi o industrijskoj paprici, tu su zadrugari našli zajednički interes.

Oni rade po ugovorenoj proizvodnji i za poznatog kupca. To znači da znaju garantovanu minimalnu cenu, imaju sigurnog kupca koji im plaća u dogovorenom vremenskom periodu.

Zadruga

Kako bi svojim kooperantima maksimalno olakšala proizvodnju i rad ova zadruga ima sve na jednom mestu i nudi im siguran ključ uz ruke.

Kao zadruga nudimo sve: od repromaterijala, semena, veštačkog đubriva, hemijskih sredstava. Imamo sopstvenu apoteku, pokrivamo i stručne savete i mašinske usluge. Bukvalno nudimo sve. Na kraju, kada proizvod završi kod nas – imaju lager, u našim silosima“, objašnjava Pavel.

Ova zadruga iz godine u godinu napreduje i razvija se.

Trenutno prave novi magacin, kapaciteta oko 5 tona ratarskih kultura. Pavel kaže da se shvatanje poljoprivrede mora menjati isto tako kako se menja i tehnologija.

„Koliko god da ste kao pojedinac jaki, na kraju ste slabi. Morate da se udružite. Nas nekoliko je jače, imamo da ponudimo neku ozbiljniju količinu i to prepoznaje krajnji kupac. Znači zajednički, kooperanti i mi idemo napred. Svake godine, korak po korak rastemo”, zaključuje Pavel.

Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez finansijske pomoći iz Ministarstva zaduženog za regionalni razvoj.

Sagovornici:
Milan Krkobabić, Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj
Pavel Žilaj, Zadruga „Zlatno zrno”

Komentari