U velike lance nema poverenja – Dobro živi samo od prodaje na pijaci

Ovaj poljoprivrednik zamenio je rodnu Crnu Goru banatskom ravnicom, a ekonomiju poljoprivredom. Uvek treba imati više artikala, jer ako jedan podbaci, drugim se pokriva gubitak, smatra ovaj poljoprivrednik koji svoju robu prodaje isključivo na pijaci, jer u velike lance nema poverenja.

Dobro živi samo od prodaje na pijaci - © Pixabay 

Obrazovanom čoveku nije bitno čime će se baviti, već kako će upotrebiti svoje znanje. Ovako svoju životnu priču počinje Vojislav Vešović iz Zrenjanina, po zanimanju poljoprivrednik, a po obrazovanju ekonomista spoljne i unutrašnje trgovine. Ovog marljivog čoveka želja za obrazovanjem dovela je iz Crne Gore do Ekonomskog fakulteta u Subotici, a Zrenjaninac je postao zbog ljubavi prema svojoj supruzi. Na kraju je odlučio da se posveti poslu koji je u srcu Banata najprirodniji – poljoprivredi.

„Od novca zarađenog trgovinom polako sam počeo da kupujem zemlju, najpre dva hektara. To je bilo devedesetih godina. Prvo sam zasadio jabuke, mada nismo imali nikakvih iskustava u ovoj proizvodni. Sadnice smo kupovali od privatnih proizvođača. Na nesreću, te godine je bila jaka zima i pao je veliki sneg. Rekli su nam da voćnjak ogradimo ogradom visine jedan metarm ali, nažalost, to ipak nije bilo dovoljno. Zečevi su pojeli sadnice.”

„Zvao sam stručnjake i oni su mi objasnili da to nije bilo dovoljno. Zečevi su pojeli sve. Zvao sam stručnjake i oni su mi objasnili da to neće biti problem. Ako je ostao i mali deo sadnice iznad kalema, to bi moglo da znači da će biti bolji raspored grana kada bude isterala neka voćka. Na kraju se voćnjak uspešno oporavio. Nema odustajanja, moraš biti baš talno jako uporan, pouno verovati u sebe i mnogo razmišljati”, prenosi ovaj recept uspešnosti Vojislav Vešović.

Voćnjak ove porodice sada se prostire na četiri hektara. Osim jabuka, u njemu su i šljive, mladi zasad višnje i breksve. Jabuka ipak ima najviše. Oko 6.000 sadnica nekoliko sorti greni smit, fudži, navaja, red čif, zlatni delišes, breburn, gala, pink lejdi i ajdared. Vojislav namerava da vadi deo šljivika kako bi ubacio još jabuka ajdared. I da radi po novom sistemu sadnje s protivgradnom mrežom, ali i da napravi vlasitite skladišne kapacitete.

Dobro živi samo od prodaje na pijaci - © Agromedia 

„Imam dobar sortiment. Moj plan je bio da prvim hladnjaču od 150 do 200 tona. U voćnjaku imamo 1.200 stabala raznih sorti šljiva. Deo ćemo izvaditi i zasaditi jabuke sorte ajdared. Višnje su konzumne, za prodaju na pijaci. Zastupljene su četiri sorte koje dospevaju jedna za drugom u roku od desetak dana. Tako se obezbeđuju kontinuirani prihodi, jer na pijacu kad izneseš robu, nije svejedno da li imaš smao jedan artikal ili ih imaš 10.”

„Da bi se napravio promet od 10.000 dinara lakše je to postići sa više artikala. U voćnjaku je zalivni sistem kap po kap kupljen kreditnim sredstvima dobijenim od Pokrajine. Voda se doprema iz tri bunara. Jedan je izgrađen podsticajima zrenjaninske samouprave, koja je prošle godine u cilju unapređenja proizvodnje na manjim površinamana parcelama zainteresovanih poljoprivrednika finansirala bušenje bunara. To su prva sredstva koja sam od nekoga dobio. Do sada sam radio iz sopstvenih sredstava”, kaže naš domaćin.

Vojislav smatra da nije dobro baviti se samo jednom granom poljoprivrede, niti preko velikih prodajnih lanaca, jer su tako mnogi propali, nastavlja svoju priču ovaj proizvođač i napominje:

„I ovde se vrši propaganda da treba raditi preko velikih lanaca što je po meni apsurd. Išao sam logikom da na pijaci imamo manje artikala, ali ako jedno podbaci drugo pokrije. Ko se specijalizovao samo za jednu vrstu proizvodnje to ne može. Bavim se pčelarstvom i proizvodnjom rakije. Ništa se ne baca. Pravimo kvalitetnu rakiju koju prodajemo. Bez obzira na godine, imam ideja i tvrdim da može uspešno da se radi”, kaže Vojislav.

Pored svega toga Vojislav na 800 kvadratnih metara ima pet plastenika u kojima uzgaja rasad povrća i cveća.

Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik

Komentari