Sličnosti i razlike: I Srbi i Nemci beže od poljoprivrede

U Nemačkoj se oko 3% ukupnog stanovništva bavi poljoprivredom. Poređenja radi, u Srbiji je 50% stanovništva uključeno u poljoprivrednu proizvodnju.

Nemačka ima daleko bolje uslove za agrobiznis jer ima bolju infrastrukturu, lakše je doći do kvalitetne mehanizacije, prehrambeni sektor je razvijeniji i postoji daleko veća potreba za sirovinama, obradivog poljoprivrednog zemljišta ima znatno više, pomoć države kroz subvencije je znatna, a tu je i niz drugih prednosti.

U Srbiji mehanizacija je daleko starija, prehrambeni sektor drži monopol, površine su znatno manje, posedi usitnjeni, subvencija kao i da nema, pa je verovatno iz tog razloga poljoprivreda glavna uzdanica svakom političaru, naročito ako je izborna godina.
 

Iako postoje očigledne razlike, ipak ima sličnosti...

Od poljoprivrede beže i Nemci i Srbi. Mladi Nemci, a i Srbi radije posao traže u gradu.

Pre će postati konobari, prodavci, kuriri, čistači ili prihvatiti bilo koje drugo zanimanje koje im ponudi gradska sredina, nego da održavaju farmu, oru zemlju, rade u plastenicima...
 

Nemci ovoj pojavi ne pridaju previše pažnje jer poslove na selu ima ko da radi - tu su Bugari, Rumuni, Poljaci, Česi i verovatno mnogi drugi koji se dočepaju Nemačke. Rade i ne pitaju. Nemački veleposednici rado im daju kuću na korišćenje, a kako smo čuli, sve češće je opremaju i svom potrebnom tehnikom i svim danas za Nemce uobičajenim stvarima koje život čine lakšim i komfornijim, samo da ih zadrže na selu.

Našeg seljaka niko ne pita kako mu je, a kamoli da mu ponudi povoljan kredit, bilo da kupi neku neophodnu alatku i sebi malo olakša posao, da nabavi i on belu tehniku ili da školuje dete.
 

Ako se ovakav odnos prema našoj strateškoj grani, poljoprivredi, nastavi i dalje, a sve su prilike da hoće, moći ćemo Nemcima da kažemo, kada nas upitaju, da se i kod nas 2-3 % stanovništva bavi poljoprivredom. Aufiderzen!