Koliko država štiti poljočuvare

Nikola Vrsajko iz Despotova, godinama je radio kao poljočuvar. Nedavno je postao lovočuvar, pa smo iskoristili priliku da ga upitamo koji je od ova dva posla teže obavljati i zašto, koliko se u Srbiji krade u seoskim atarima, ali i da li država uopšte štiti seljake od krađe sa njihovih njiva.

Nekadašnji poljočuvar iz Despotova kod Vrbasa objasnio nam je kako u Srbiji izgleda posao poljočuvara, ali i lovočuvara.

Meni je lakši posao lovočuvara koji trenutno obavljam od obavljanja funkcije poljočuvara, koju sam godinama imao. Ipak, na nekadašnjem poslu bio sam zadužen za 4.000 hektara, a sada kao lovočuvar nadgledam 15.000 hektara. Bez obzira na to, kao poljočuvar sam imao više problema. Bio sam u raznim situacijama tokom krađe gotovih poljoprivrednih proizvoda, ali i nafte, agregata, sistema za zalivanje...“

Tikve u polju - ©Pixabay 


Pretpostavljam da su povrtarske kulture za ljude koji kradu interesantnije, zato što su skuplje?

U Despotovu se na više od polovine površine od 4.000 hektara gaje povrtarske kulture. Tu ima više od 60 tifona za navodnjavanje i to ne računajući njive koje se zalivaju cevima ili sistemom kap po kap. Ovde ima i ljudi koji za 24 sata troše više od 1.000 litara nafte. Sve to za lopove može da bude veoma intesesantno.“

Zbog visoke cene meda lopovi kradu košnice

Kakva su Vaša ovlašćenja kada zateknete nekoga u krađi?

Mene kao lovočuvara zakon trenutno mnogo štiti. Imam status službenog lica, značku, legitimaciju… Kao poljočuvar, sa druge strane, nisam imao nikakva ovlašćenja. Mogao sam da fotografišem krađu i to je bilo sve. Ukoliko bih zatekao lice u krađi poljoprivrednih proizvoda nisam imao pravo da ga legitimišem. Nisam čak ni smeo da zaustavim ljude na putevima. Poljočuvarska služba je jako ograničena po tom pitanju.“

Radovi u polju - ©Pixabay 


Da li zbog toga cveta ta vrsta kriminala? Možemo li da kažemo da ljudi koji žele da se bave krađom u Srbiji imaju povod za to?

Moje lično mišljenje je da je tako. Slučajno sam imao susret sa istim licem kao poljočuvar i kao lovočuvar. On je upoznat sa zakonom i zato se daleko pristojnije ponašao sa mojom službenom legitimacijom lovočuvara.“

Najkritičniji momenti za krađu su neradni dani, dakle nedelja, praznici, sveci ili posle kiše.


Da li je uopšte zakonom bilo ko sankcionisan? Da li je Vama poznato da je u Despotovu i okolini neko zbog krađe plaćao kazne ili išao u zatvor?

Zatvor je za takvog čoveka misaona imenica. Ja kada sam počeo da radim kao poljočuvar bilo je dovoljno da šteta iznosi 5.000 ili 6.000 dinara da bi krađa bila krivično delo. Ako zateknete tri čoveka na delu, to je već 15.000 dinara. Dakle, ako neko ne ukrade pun kamion krompira praktično nije u prekršaju.“

Lubenica - ©Agromedia 


Da li se više krade danju ili noću?

Bilo je svačega. Najkritičniji momenti su neradni dani, dakle nedelja, praznici, sveci ili posle kiše.“

Možemo onda da se nadamo da će neko iz nadležnih institucija da čuje i vidi ovo o čemu smo razgovarali i razmisli o tome kako da poljočuvarska služba bude efikasnija i bilja, kako bi proizvođači mogli da budu sigurniji i da mirno spavaju.

Sagovornik:
Nikola Vrsajko, lovočuvar iz Despotova

Komentari