Svet poljoprivrede Prodavnica

U susret praznicima: Pravoslavni običaji za Badnji dan i Božić

Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, Božić, rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara. Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara. Osnovni ciljevi posta su: proslavljanje Boga i njegovih svetih i očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti. Post podrazumeva molitve i činjenje dobročinstava, uzdržavanje od loših misli, želja i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane.

Badnjak - © Agromedia

Božić označava trenutak promene u prirodi, završetak ciklusa koji je trajao godinu dana i početak novog vegetacionog perioda. Poslednji dan pre Božića i ujedno poslednji dan božićnog posta je Badnji dan. Badnji dan je dan posta i za one pravoslavce koji inače ne poštuju stroga pravila posta, doduše malo manje stroža od pravila tokom ostalih postova.

Božićna pečenica

Na Badnji dan u kuću se unosi pečenica. Dvojica muškaraca pečenicu nose na ražnju, i po ulasku pozdravljaju domaćina i čestitaju mu praznik. Zanimljivo je da u kuću moraju stupiti najpre desnom nogom.  Domaćica posipa pečenicu i domaćina ovsem i odgovara čestitkama.

Pečenica koja je po tradiciji u našem narodu najčešće prase, nazime ili jagnje, drugačije se naziva još i veselica. Peče se na Tucindan, to jest 5. januara. Kada se na Badnji dan unese u kuću naslanja se na istočni zid, gde stoji sve do Božića. Na Božić se jede. U našoj tradiciji postoji običaj da se na Božićnoj trpezi ne smeju naći guska, patka, ćurka ili bilo kakva kokoš, zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.

 

 

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića.

 

Badnjak

Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, neko od ukućana odlazi u šumu i donese granu mladog cerovog ili hrastovog drveta, kojoj prethodno nazove:Dobar ti dan, badnjače i pospe je žitom. Na Badnji dan se, po pravoslavnom običaju, vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.
Badnjak

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, unosi se u kuću čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite presnim ili suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže.

 

Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri.

 

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao – grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

Slama

Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri. Po starim običajima unosila se u kuću zajedno sa badnjakom i rasprostirala se po podu ispod stola, gde je stajala sve vreme Božića. U mnogim krajevima na njoj se i večeralo za Badnje veče. Danas je u urbanim sredinama slama simbolično privezana crvenim koncem za badnjak.
Slama

Trpeza i običaji za Badnji dan i Božić

Za Badnji dan se priprema posna trpeza: suve paprike punjene povrćem, samo pirinčem ili pasuljem, posna sarma od soje i crnog luka, posni pasulj, pita kupusnik u nekim krajevima, ponegde krompiruša ili pita s orasima, pihtije od boba, riba, salata od krompira, salata od pasulja i crnog luka, uz orašaste plodove i sušeno voće, pečenu bundevu, kompot, posne štrudle i sitne kolače. Na stolu je i ono žito koje je natopljeno u vodu na Nikoljdan, kao pokazatelj početka novog vegetacionog perioda i novog života.

 

Priča najstarije pirotske ćilimarke – Pravi pirotski ćilim koristiće pokolenja!

MOŽE I OVAKO – voće u slanu, povrće u slatku zimnicu!

U nekim krajevima za Badnje veče se mesi česnica, obredni hleb, koji se drugde mesi na sam dan Božića. Mešenje ovog hleba prate razna pravila i obredi, ali mu je zajedničko da se mesi od belog brašna, da sadrži onoliko delova koliko ima ukućana, da se ukrašava raznim figurama koje simbolizuju veru, čeljad, stoku, njive, voće… i da se u njega stavlja parica.

Posle rezanja ovog hleba, što čini domaćin kuće uz molitvu, kuvanu pšenicu, crno vino i sveću, svi ukućani okreću hleb s leva nadesno, pa ga razdele između sebe. Za onoga ko pronađe paricu veruje se da će u narednoj godini biti srećne ruke, posebno blagosloven i da će ga pratiti sreća i blagostanje.

 

Vertepaši predstavljaju cara Iroda i tri mudraca Gašpara, Valtazara i Melhiora, maskiranih u starce sa bradama i krunama, u svečanim odorama, opasanih širokim pojasima s mačevima. U Sremu su to deca.

 

Jedan od najlepših običaja u Sremu uoči Božića na Badnje veče je običaj vertepa koji je u Sremu osobito sačuvan“, kaže Aleksandra Nikolić Matić iz Beograda. „U mojoj Rumi tradicionalno se izvodi u crkvama, a sačuvao se i u Zemunu, u Nikolajevskoj crkvi. Ima vertepa i u Šimanovcima, Obrežu, odakle je moj pokojni deda Stevan Mijatović. Vertepi ili vertepaši objavljuju i prenose vest o rođenju Isusa uoči Božića i prvog dana jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika. Pohvalnim pesmama veličaju rođendan Hrista, obilaze domove komšija, prijatelja, rođaka i veruje se da donose blagostanje, radost i zdravlje domaćinima koji ih ugoste.“

Vertepaši predstavljaju cara Iroda i tri mudraca Gašpara, Valtazara i Melhiora, maskiranih u starce sa bradama i krunama, u svečanim odorama, opasanih širokim pojasima s mačevima. U Sremu su to deca. Na kraju, u crkvi se igra predstava sa pomenutim likovima.“

 

Vodenice – čuvari tradicije pomeljarstva

Kako izgleda slava u Zaplanju – nekad i sad

 

Odrasli vertepaši idu na konjima po celom mestu. Posle predstave, izlazi se u dvorište hrama gde se pali badnjak. Na Fruškoj gori, na primer, delovi ogorelog badnjaka vešaju se o grane voćki. Plodonosna moć svetog drveta prenosi se tako na voće, garantujući rast i razmnožavanje.

Meni je najzanimljiviji običaj koji sam videla u Vojvodini sačuvan u Bačkoj, u Crvenki“, ističe Aleksandra. „Tamo su ga zvali Bele poklade, iako se one vezuju mahom za poslednji dan pred početak uskršnjeg posta. Mislim da je ovde neka vrsta varijeteta koleda. I to sam videla samo jednom u životu. Potpuno je očuvalo magijski karakter. Maske koledara su pokazivale da su oni natprirodna bića i njihova uloga je bila zaštitna. I ovde je reč o mlađima, mladićima ili oženjenim muškarcima. Idu od kuće do kuće izražavajući želje za napretkom. Povorka se završava kod upaljenog badnjaka.“

 

Na Fruškoj Gori, na primer, delovi ogorelog badnjaka vešaju se o grane voćki. Plodonosna moć svetog drveta prenosi se tako na voće, garantujući rast i razmnožavanje.

 

Moja sremačka porodica u Popincima je, dok sam bila mala, čuvala sve običaje, slamu, kvocanje, položajnika, božićnu pečenicu, česnicu“, priseća se Aleksandra. „Mi smo drugačiji. Kitimo jelku visoku do plafona. Ali to je neka sasvim druga priča.“

 

Suve paprike punjene mlevenim mesom i pirinčem


Olja Petković iz Jaše Tomića
kaže da njena porodica skromno obeležava božićne praznike. Ispoštuje se običaj, uz česnicu i koljivo, za Božić je obavezna pita sa sirom, meso, supa, sve što njena deca inače vole. A onda ćerka, studentkinja, na odlasku ponese hranu za nekoliko dana.

Za Badnji dan na stolu je prebranac, krompir salata, riba“, kaže Nada Marković iz Beograda. „Nekada imamo i papaline koje sama pravim tako što ih očistim i operem, poređam po dnu šerpe, posolim, poprskam limunovim sokom i sa malo ulja. Ide i drugi red, unakrst. Ne riba na ribu, nego popreko. I to se poprska solju, limunom i uljem. Zatvori se hermetički (ja stavim foliju) i krčka na najtišoj vatri dva sata. Ne otvara se poklopac za to vreme. Posle dva sata se izvadi, ohladi i služi.“

Prebranac - gravče na tavče - foto: Negoslava Stanojević


„Obavezno su na stolu činije ili činijice sa suvim šljivama, smokvama, orasima, lešnicima… i činija sa voćem po izboru. Za večeru, kojoj obavezno prisustvuje čitava porodica, pravi se pogača. Unosi se badnjak i bacaju se celi orasi po kući. Posle večere ide se u crkvu (u poslednjih nekoliko godina tamo se pale badnjaci), ali ja imam dvorište pa meni položajnik pali badnjak u dvorištu. Desert su baklave i posna pita bundevara
.“

Natalija Nađ iz Novog Sada kaže da se u njenoj kući slave oba Božića. „Izabrali smo da poštujemo tradiciju”, objašnjava Natalija. „Lično, volim božićne praznike odvajkada, uz Nikolaja (Nikoljdan, Mikulaš…). Kada počinje post, poseje se žito u dve fine činije, kao zahvalnost za protekle dane i molba za napredak za dane buduće. Ako je blagoslov, lepo zazeleni, poraste.”

 

Obavezno su na stolu činije ili činijice sa suvim šljivama, smokvama, orasima, lešnicima… i činija sa voćem po izboru. Za večeru, kojoj obavezno prisustvuje čitava porodica, pravi se pogača. Unosi se badnjak i bacaju se celi orasi po kući.

 

Večera je posna“, kaže Natalija. „Sto postavljen na starinskom stolnjaku koji je izatkala od lana moja baka. Starinski stolnjak s crvenim radom na krajevima i starinski servis. Na stolu, uz upaljenu sveću, 12 vrsta hrane, za svaki mesec u godini po jedno. I vino, trinaesto. Uz zahvalnost za zdravlje i blagostanje, na meniju su riblja čorba, pečeno šaranče (što veće i masnije), krompir salata, salata od barenog pasulja, varivo od pečuraka, pirohe (slično kao pancerote, punjene krompirom i kupusom, bareno pa poprženo), holupči (sarma od pirinča, rendanog krompira, kukuruznog griza, na dinstanom luku, ljuta), bobaljki (posni hleb, pečen u štapiće, sečen na kockice, pofuren prokuvanom vodom oslađenom medom i začinjeno obilato makom, da je sočno), baklava (namesto česnice), žito (naravno, skuvano, mleveno, začinjeno cimetom, muskantnim oraščićem, vanilin šećerom, mlevenim karanfilićem, sa puno seckanih oraha i suvog grožđa), puna činija svog suvog voća i svega koštunjavog – suve šljive, smokve, kajsije, grožđe, višnje, prepečeni orasi, lešnici.”
Sarma - foto: Negoslava Stanojević

Za Božić se spremaju čorba, sarma, pečenje, sitni kolači. Gosti su, mimo najrođenijih, kumovi, prijatelji, komšije, kolege druge vere. Dobra volja i mir Gospodnji.“

„Mnogih pravoslavnih rituala za katolički Božić nema, ali nam je zajedničko hrišćanstvo, porodica, molitva za mir u nama i oko nas, razlog za osmeh i darivanje, nade za bolje dane, ljubav za sebe i mile. I naravno, servira se u što diskretnijem posuđu, bez novotarija za Badnje veče, baš kao i baka nekad. A za Božić je već nobles, sa modernim detaljima: tematski stolnjak, tematske salvete, uvezani escajg, čaše spram fele pića… kafa, dok se sedi i ćaska posle obilnog ručka“, objašnjava Natalija.

U selima na jugu Srbije, kad domaćin donese badnjak, nasloni ga na kuću, a deca uzimaju po jednu grančicu koju unose u kuću, sedaju na pod i govore: „sa paricama, sa telićima, prasićima…“, a domaćica ih daruje po nekom parom, bombonama, orasima, jabukom….

 

Za Božić se spremaju čorba, sarma, pečenje, sitni kolači. Gosti su, mimo najrođenijih, kumovi, prijatelji, komšije, kolege druge vere. Dobra volja i mir Gospodnji.

 

Posle toga domaćica počinje da sprema posnu hranu“, kaže Maja Nikolić iz sela Dukat. „Obavezno se kuva pasulj, pravi pita, peče riba, pune se posne paprike. Pored posne hrane, obavezno je i voće, suvo voće i koštunjavi plodovi. Mesi se hlepčić koji se ukrašava i u njega se stavlja para.“

„Posle podne, oko tri sata, ide se u crkvu, gde sveštenik drži liturgiju, pali se badnja i zatim idemo kućama, gde završavamo svoje obaveze oko stoke. Za večerom su obavezno svi ukućani. Na sto se obavezno iznosi sva pripremljena hrana, a ispod stola se stavi ražena slama, klip kukuruza i činija sa žitom. To se sutradan ujutru nosi kokoškama i stoci.

 

Žene na selu – oslikavanje suvenira – zarada i hobi!

Mladi povrtar nastavio porodičnu tradiciju dugu 70 GODINA!

 

Pre nego što se počne sa večerom, domaćica pali kandilo, svi ukućani ustaju i domaćin uzima svećice. Svi se krste uz reči koje se izgovaraju tri puta: „Prosto i blagosloveno da zapalimo sveću za sveto roždestvo“, domaćin uzima času vina i sipa po malo tri puta na hleb govoreći: „Od neba kapelo, na zemlju se rađalo“. Posle toga domaćica prokadi i ostale sobe u kući, vraća se i tada se lomi hlepčić u kojem je para. „Veruje se da će onaj ko nađe novčić imati para te godine“, objašnjava Maja. „Ranije se ta para čuvala i kad su nosili raonike kod kovača na klepanje, plaćalo se njome.

Posle lomljenja hlepčića, tri puta se obilazi oko stola. Prvo domaćin kokodače, a ostali ukućani za njim pijuču. Domaćica baca orahe i bombone, ostali ih skupljaju, a posle toga sedaju za sto i večeraju. Na kraju se zaslade posnim kolačima. Sutradan rano ujutru se uzima ražena slama ispod stola, od badnjaka se prave krstići na kojima se vezuje po malo od te slame i grančica bosiljka crvenim končićem i to se nosi u voćnjak. Pošto se napravi više takvih krstića, neki se stavljaju i na kuću, ambar, košar…

 

Posle lomljenja hlepčića, tri puta se obilazi oko stola. Prvo domaćin kokodače, a ostali ukućani za njim pijuču. Domaćica baca orahe i bombone, ostali ih skupljaju, a posle toga sedaju za sto i večeraju.

 


Lenka Cekić iz Niša
, poreklom iz Crne Trave, decenijama obeležava oba Božića u Ostinu, u Teksasu, gde živi. Za katolički Božić priprema lepu večeru posle koje podele poklone uz razgovor i smeh. Do prošle godine je njena porodica uvek bila zajedno, ali onda su zbog obaveza deca prekinule tu tradiciju.

 

2 proverena recepta za savršen kiseli kupus!

Šestog januara idemo u crkvu, ali posle večere“, kaže Lenka. „Deca ne mogu da budu sa nama, tako da pozovemo nekoga na večeru. Spremam prebranac, posne pite i posne slatkiše. Tu je i pogača sa parom. U crkvi budemo do posle ponoći ali i sutradan obično idemo u crkvu, a ako nam neko dođe, ostajemo kod kuće uz sarmu, punjene suve paprike, domaći hleb i šta god spremim, zavisno od toga koliko nas je.“
Punjene suve paprike - foto: Negoslava Stanojević

Lenka se seća i obeležavanja božićnih praznika kada je bila mlada: „Dok smo bili u Srbiji, uvek smo slavili sa mojim roditeljima. Muževljeva porodica nije slavila verske praznike. Mojoj majci bih pomogla da spremi šta god bi ona odlučila, tako da sama nisam odlučivala. Jedna stvar koju je moja mama spremala, što nisam primetila da drugi rade kod nas, jeste hleb u različitim oblicima, koje je zvala ‘koledari’.“

„Testo se pravi kao za domaći hleb i od njega se prave neki oblici koji podsećaju na đevreke, samo su manji. Za svakog je pravljen najmanje jedan. Nosila je to kao poklon prijateljima. Valjda je to neki lokalni običaj u Crnoj Travi.“

Komentari (1)

KATARINA mARKOVIĆ

2021-01-07 12:41:57

Zbunjuje me da se na trpezi za Božić ne sme naći ni guska, patka, ćurka ili bilo kakva kokoš,
mnoge domaćice žele da kuvaju supu za Božić. Niko me ne može ubediti da su u neka doba siromaštva ili jednostavno nije se mogla velika stoka kao junetina ili govedina klati i od toga kuvati supa. Čime se tada kuvala supa, čitajući sve videla sam razne običaje. Verujte to mi nije nikakav problem da od svakog običaja složim ono što mogu sa ljubljavlju da uradim, što bi značilo da ne skuvam supu ukoliko nemam mogućnosti da dođem do junetine ili govedine iz mnogo razloga.
No šta da radimo kad nam komšija celu godinu parkira ispred kuće na sva lepa upozorenja i molbe to njega ne dodiruje. To uradi i za Badnje veče i na sam Božić ne obaziruće se na nas i na celu našu porodicu koja se na večeri za Božić pokušava okupiti.
Šta to treba da znači? Za mene bezobrazluk i na staru izreku „NIJE VAŽNO ŠTO JA NEMAM USPEHA VAŽNO JE DA GA NEMA NI KOMŠIJA. Mogla bi mnogo toga da se setim ali pošto je danas veliki praunik. Praznik mira: MIR BOŽJI HRISTOS SE RODI
VAISTINU SE RODI.
Još jedna izreka pametnih ljudi koju volim: ČUVAJMO SE NELJUDI ALI SE JOŠ VIŠE ČUVAJMO DA I MI NE POSTANEMO NELJUDI.