Sveti Arhangel Mihailo, u narodu poznatiji kao Aranđelovdan je hrišćanski praznik koji se nalazi na drugom mestu po broju ljudi koji ga u našem narodu slavi kao krsnu slavu. U svakoj kući, koja slavi, nekoliko dana traju pripreme da se najveći porodični praznik, posle Božića, dočeka što svečanije i dostojnije. Kuće su sređene i čiste i u svima vlada svečana atmosfera i radost.

Pored ikone, u neophodna slavska obeležja spadaju sveća, kolač, žito, vino, ulje,tamjan i prislužno kandilo.

Recept za slavski kolač

Kraljevačka domaćica Stajka Danilović decenijama priprema slavski kolač na isti način. Osnovne veštine naučila je u roditeljskoj kući od majke Ksenije, kasnije lepotu ukrašavanja upotpunila uz svekrvu, držeći se pouke da slavsku trpezu ukrasi najlepši i najukusniji slavski kolač.

Za slavski kolač potrebno je: 1/2 kg brašna, 20 grama kvasca, so, kašičica šećera, dva jaja, šoljica ulja i voda.

U sud staviti malo mlake vode, udrobiti kvasac, zamesiti sa malo brašna. Smesu posoliti i staviti je na toplo mesto da uskisne.

Kad je kvasac nadošao, dodati brašno, kašičicu šećera, soli po ukusu, jaja i ulje. Sve sastojke zamesiti mlakom vodom. Testo dobro premesiti i ostaviti na toplom mestu da naraste. Naraslo testo premesiti, oblikovati slavski kolač i staviti ga u dublju šerpu. Sačekati da kolač naraste, namazati ga umućenim žumancetom (naravno ako je slava mrsna) i staviti ga da se peče na 200 stepeni. Skoro pečen kolač izvaditi iz rerne, ukrasiti ga i vartiti da se peče.

Kolač se pravi u obliku okruglog hleba i peče u kalupu ili dubokoj šerpi. Važno je da bude „prekršten“, da ima šaru u obliku krsta i u sredini da bude optočen vencem od pletenice. Takođe, mogu da se stave figure-ukrasi od testa poput ptice, knjige, cveća.

Ovom činu raduju se svi ukućani, a naročito deca.