Srpska Pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog mučenika i pobedonošca Georgija-praznik poznat u narodu kao Đurđevdan. On je među najvećim prolećnim praznicima i po broju slavara u Srba na četvrtom mestu, dok je prenos moštiju svetog Đurđa, Đurđica, na osmom mestu po broju onih koji slave ovog svetitelja. Svetog Đorđa slave i katolici i pravoslavci-pravoslavci kao krsnu slavu 6. maja, a katolici kao imendan 23. aprila.
Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja, verovanja pa i magijskih radnji kao za Đurđevdan, pre svega za zaštitu, zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana u najbližem šumarku nakida zelenih grančica od leske, graba i drena i njima se okite kapije dvorišta, ponegde i sva vrata i prozori na kućama i ostalim zgradama. Ovo se čini da bi kuća bila berićetna. Ponegde su običaji da se kićenje zelenilom vrši na sam Đurđevdan pre zore. Takođe, pletu se venčići od đurđevka i drugog cveća i njima se ukrašavaju kapije na dvorištima i ulazna vrata na kućama.
Možda vas zanima
U nekim mestima, kao što je običaj u kraljevačkim selima, krstovi se stavljaju i po njivama i baštama da bi se domaćinstvo sačuvalo od grada. U današnje vreme tek ponegde veliku važnost je zadržalo kupanje u reci, pre sunca.Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se nekada kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.
Đurđevdanski uranak
Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu na „đurđevdanski uranak“, pored reka, na proplanke i neka druga zgodna mesta. Priprema se jelo i piće, najčešće jagnje na ražnju, u poslednje vreme i prase ili meso na roštilju. Tek ponegde na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem da budu napredni kao vrba, kite zdravcem da budu zdravi kao zdravac, koprivom da se opeče svaka bolest i selenom da im duša miriše na selen.
U gradskim sredinama ali i najvećem broju sela mnogi od ovih običaja su iščezli. Pored kićenja kapija i ulaznih vrata, najprisutniji je običaj da na Đurđevdan pre sunca domaćica žari ukućane da bi svi bili zdravi tokom cele godine.
Veruje se da ako je na Đurđevdan vedro,biće rodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan pada kiša onda će leto biti sušno. Kaže se da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Komentari