Selo Vrdila, udaljeno 13 kilometara zapadno od Kraljeva, pripada grupi razvijenijih kraljevačkih sela. Istina, od pre desetak godina i Vrdila su bila zahvaćena velikom migracijom stanovništva u Kraljevo i druge gradove, ali poslednjih godina sve veći broj mladih svoju budućnost vezuje za ovo lepo i bogato selo. Rešeni su brojni komunalni problem, a veliki broj mladih iz ovog i okolnih sela našao je posao u savremenoj hladnjači „MONDI-LAMEKS“ koja zapošljava oko 200 radnika, a u punoj sezoni još stotinak sezonskih radnika. Meštani su posebno ponosni na svoj hram posvećen Svetom Bogojavljenju.
Možda vas zanima
Ime najstarijeg sveštenika u Vrdilima, popa Vitomira, pominje se još 1528. godine što znači da je ovo selo, koje se nalazi u dolini Vrdilske reke, još tada imalo crkvu. Međutim, potrebe sve brojnijih meštana Vrdila i okolnih sela, zahtevale su veću svetinju, pa je 1818. godine sveštenik Nikola Kostić iz Mrsaća sagradio drugu veću crkvu na mestu gde je postojala stara. Na osnovu svega što se kao predanje prenosilo kroz vekove može se zaključiti da crkva Svetog Bogojavljenja u Vrdilima od njene prve gradnje u kontinuitetu traje još iz srednjeg veka.
Međutim, zbog uslova u kojima je građena, crkva koju je sagradio pop Nikola Kostić brzo je dotrajala. Osim toga, zbog naglog porasta broja meštana ukazala se potreba za gradnjom nove crkve, lepše, veće i postojanije.
Proglas za izgradnju nove crkve
Sveštenici vrdilske crkve Kosta Bunardžić i Stevan Miličić, krajem juna 1901. godine, uputili su proglas narodu za podizanje nove crkve. Međutim, smena dinastije, Balkanski ratovi, a zatim Prvi svetski rat omeli su podizanje crkve, a sav novac i materijal su propali.
Zahvaljujući roćevačkom domaćinu Velimiru Uroševiću, kome je Nikolaj Velimirović, tada episkop žički, lično potpisao zahvalnicu, ali i prilozima verujućeg naroda, nova crkva u Vrdilima posvećena Svetom Bogojavljenju, izgrađena je 1922. godine, kao zadužbina narodu. Podignuta je kao spomenik poginulim, umrlim i nestalim ratnicima u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918. godine.
Crkvu je projektovao ruski arhitekta, emigrant Mihail Glušenko, unoseći u umetnički izraz dosta ruskog stila, zbog čega se njena arhitektura unekoliko razlikuje od ostalih crkava u ovom kraju. On je projektovao i ikonostas, a 1924. godine naslikao je 20 ikona na platnu. U fascinantni izgled celog hrama, sa arhitektonskim rešenjima jedinstvenim na srpskom prostoru, savršeno se uklapa kamena kapija na porti, koju je izgradio Sreten Danilović, poznati kamenorezac iz Pekčanice kod Kraljeva. Kapiju je osveštao tadašnji Patrijarh srpski German.
Rešenjem Vlade Republike Srbije od 17.oktobra 1997. godine utvrđena je crkva Sv. Bogojavljenja u Vrdilima za spomenik kulture i jedna je od retkih koja je posvećena ovom velikom hrišćanskom prazniku.
Krštenje Isusa Hrista – Bogojavljenje
Između svojih učenika Isus je izabrao dvanaest i nazvao ih apostolima. Među njima su Petar, Jovan, Jakov i Juda. Apostoli su bili siromašni ljudi, većinom ribari, ali dobri, odani i verni, osim Jude koji će kasnije izdati Hrista. Apostolima je Isus dao pravo da krštavaju i da leče u njegovo ime, i da poropovedaju veru. Petru je govorio da je „vera“, Jakovu da je „nada“, a Jovanu da je „ljubav“. Za vreme od preko tri godine Isus je svojim učenicima i ljudima propovedao svoju nauku, po kojoj svi treba da žive kako Bog hoće.
Sveti Jovan je živeo u judejskoj pustinji gde je postio i Bogu se molio, krštavao narod i učio ga da bude bolji. Kad je Isus Hristos napunio trideset godina, došao je na reku Jordan da i njega Jovan krsti. Osećajući svojim duhom da je pred njim obećani Mesija, Sveti Jovan ga je dočekao rečima: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim“, Isus je odgovorio: „Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu“.
Posle ovih reči Hristos je ušao u Jordan. Tada se nad njim otvorilo nebo i Duh Sveti sišao je na Isusa u vidu goluba. Istovremeno sa njega se čuo glas Boga Oca koji je rekao: „Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji“. Kada se Hristos krstio, javio se Bog kao tri ličnosti: Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh Sveti. Zbog toga se ovaj dan i zove Bogojavljenje.
Sveta tajna krštenja i bogojavljenska vodica
Sveta Crkva ustanovila je Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće, a njome se postaje član Hristove crkve. Posle krštenja Isus Hristos otišao je u pustinju da se postom i molitvom pripremi za Bogočovečanski rad. U pustinji je proveo četrdeset dana, pa je potom počeo da propoveda svoju Božansku nauku.
Na Krstovdan, koji se takođe proslavlja kao krsna slava, a pada se uoči Bogojavljenja, i na sam praznik Bogojavljenja, posle Svete liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u crkvi ili u crkvenoj porti. Ova voda se uzima i nosi kući i čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Njome se kropi kuća radi osvećenja i pije se preko cele godine radi isceljenja i zaštite od bolesti, očišćenja od zlih strasti, oproštaja grehova i očišćenja duše i tela.
Komentari (1)
Biljana Haslbeck
2020-11-05 14:39:34
Dragi moj narode dragi Gospod nam je podario prelepu crkvu puna topline i blagostanja.Samo treba cesce da je posetimo.
Ja vas ovim purem molim : sve sto nas vise ima na liturgiji da se zajednicko molimo i ispunimo nasu crkvu nedeljom i praznicima molitvom dragi gospod ce uslisiti nase molitve..
,,TRAZITE I DACE VAM SE”