Srednja stručna škola „Vasa Pelagić“ iz Kovina

U okviru smera za hortikulturu Srednje stručne škole Vasa Pelagić u Kovinu učenici stiču sva potrebna praktična znanja za zasnivanje proizvodnje različitih cvetnih vrsta. U školi se organizuju tematske prodajne izložbe, a deo proizvedenog materijala koristi se i za uređenje školskog dvorišta.

 

Profesore, vidimo kako izgleda jagorčevina u saksijama u školi. Šta još učenici gaje i uče ovde?

Ovo je sada prvo cveće koje radimo, za mart mesec. Uz jagorčevinu, imamo i bele rade i muškatle, iz reznica i iz semena, a gajimo i dan i noć. To su prve vrste koje gajimo jer one podnose i hladnije vreme.“

Đaci ovde stiču osnovna znanja o rasađivanju i gajenju tih vrsta?

Deca ovde uče sve, počev od setve. Setva je u kontejnerima, a zatim te biljke, kada dođe vreme, pikiramo u saksije. Naši učenici ih sve vreme neguju, znaju da naprave odgovarajući supstrat jer, iako kupujemo zemlju za cveće, u nju dodajemo još neke hranljive elemente, da bi bila propusnija i bolja. Oni uče tehnologiju gajenja cveća na najbolji način.“

Srednja stručna škola

Dakle, ako žele da započnu takvu vrstu proizvodnje na svojim imanjima imaće sva potrebna znanja?

Tako je, umeće sve sami da rade. Posao koji su radili ovde mogu da nastave da rade i kod svoje kuće.“

Oni koji su došli da upišu hortikulturu i cvećarstvo oduševljeni su ovakvim načinom rada jer su oni i došli u školu da bi učili i radii to što vole.

Da li ovo cveće kada dođe do kraja svog ciklusa ima i neku upotrebnu vrednost? Na koji način ga koristite?

Uglavnom, pošto je ovo deo praktične nastave i služi da bi deca naučila i vežbala, organizujemo izložbe cveća, ali na njima ne prodajemo mnogo. To je recimo osmomartvoska izložba, gde okupljaju roditelji dece i naši prijatelji, koji kupe po nekoliko saksija. Ostalo uglavnom posadimo negde pored škole da bismo ulepšali našu okolinu.“

Da li Vaše učenike zaista zanima ova vrsta proizvodnje, kako biste ih ocenili?

Srednja stručna škola

Rekao bih da ih veoma zanima. Oni koji su došli da upišu hortikulturu i cvećarstvo oduševljeni su ovakvim načinom rada jer su oni i došli u školu da bi učili i radili to što vole. 90% posađenog cveća bude uspešno.“

Koje su najatraktivnije cvetne vrste i gde su tržišta za njih? Verujem da i to zanima Vaše đake.

Tržište je, kao i u svakom poslu, problem. Mi decu učimo kako da proizvedu cveće, a za tržište kasnije mora svako sam za sebe da se bori.“

Sagovornik:
prof. Petar Vukašinov

Komentari