Sa samo 22 godine vodi celo poljoprivredno gazdinstvo

Za seoske sredine nije neobično da mladi ljudi makar sezonski rade u poljoprivredi ili da tokom godine pomažu porodici ukoliko se ona bavi poljoprivredom, međutim, Milovan Srećkov iz Zmajeva, sa samo 22 godine sam vodi celo poljoprivredno gazdinstvo. On nam je ispričao kako je u današnje vreme biti mlad i voditi ozbiljan posao na selu.

Kukuruz - © Pixabay 

“S obzirom na moje godine i sa, iskreno, svojim skromnim iskustvom, suočavam se sa puno problema i izazova na kojima se učim i koje lakše rešavam uz pomoć starijih saradnika, stručnih lica i naravno rođaka koji su u tom istom poslu godinama unazad. Svi su mi oni nesebično delili savete i ulagali trud i vreme kako bih zajedno sa njima sve prevazišao, a gazdinstvo dobro funkcionisalo”, priča naš sagovornik.

Zemlja koju on obrađuje prostire se na 115 hektara a zbog plodoreda na njima uzgaja pšenicu, soju i kukuruz. Iako velika površina i različite kulture zahtevaju puno posla kaže da je mašinski opremljen za rad sa pomenutim žitaricama te mu je posao utoliko olakšan.

PROČITAJTE: Od gajenja povrća na otvorenom do savremenih plastenika

Kako se na zemlji ovog poljoprivrednika nalaze žitarice osetljive na nedostatak vlage i visoke temperature koje su obeležile proteklo leto, kaže da će zbog ovogodišnje suše i kod njega prinosi biti dosta umanjeni.

“Što se tiče ove suše, ona je u nekim hajde da kažem procentima uticala od 50 do 60 posto na rod soje i kukuruza, dok pšenica ove godine zadovoljava neke moje kriterijume. Po mom mišljenju, u poljoprivredi su najveći problemi formiranje cena i prirodne nepogode, a mi na to ne možemo da utičemo”, navodi mladi poljoprivrednik.

Soja - © Agromedia 

A da se u funkcionisanju celokupnog posla ne bi pojavljivali i problemi koji su prouzrokovani ljudskim greškama, naš sagovornik smatra da se treba držati saveta stručnjaka.

“Ukoliko se poštuju optimalni rokovi i naravno saveti zaštitara i agronoma, u nekom smislu proizvodnje, ne bi trebalo da postoje problemi. Voleo bih da navedem da u poređenju sa drugim delatnostima, u poljoprivredi svaka godina govori za sebe te su prilike da se proba nešto novo samo jednom u godini”, ističe Srećkov.

Ovaj mladi poljoprivrednik navodi da se pridržava svih saveta koje dobije i da je veoma zadovoljan saradnjom koju ima sa raznim stručnjacima i kolegama. Iako je od većine mnogo mlađi, kaže da se u odnosu prema njemu svi ponašaju veoma profesionalno i da nema problema kada su u pitanju njegove godine.

“S obzirom na to da sam ja treća generacija koja odrasta na zemlji i živi od iste, dozvoliću sebi da kažem da sam što upoznao što i nasledio dosta saradnika u smislu agronoma, zaštitara i drugih stručnjaka. Mogu ponosno da kažem da većinu mogu da nazovem svojim prijateljima. A kada je naša saradnja u pitanju, mogu reći da je njihov odnos isti prema meni kao što je i prema starijim kolegama, vez obzira na moje godine”, priča Srećkov.

Kukuruz - © Pixabay 

Budući da je vođenje jednog gazdinstva veoma obiman posao koji zahteva stalni rad na njivi, održavanje mehanizacije, sastanke i seminare, naš sagovornik kaže da je malo vremena koje ostaje za razonodu.

“Moji dani, moje vreme zavise od istog. Kada krene sezona ja sam na nogama od pola 7 i već tada pravim organizaciju. Moj poslovni saradnik, koji mi je desna ruka u ovom poslu, i ja zamišljamo kako taj dan da rasporedimo posao, odnosno kome će koje obaveze pripasti. S obzirom na to da najveći deo dana proveden na poslu, uvek organizujem svoje vreme tako da skromni deo vremena posvetim mojoj porodici i prijateljima.”

Iako je saglasan da je za jednog mladog čoveka velika obaveza vođenje poljoprivrednog gazdinstva, koja pritom zahteva mnoga odricanja, ovaj mladi gazda nam otkriva da ipak ne razmišlja o tome da ode sa sela.

“Zemlju koju obrađujem su sticale dve generacije a ja sam treća. Zemlja me je othranila, od nje živim a što je najbitnije, u tome vidim perspektivu i to je posao na koji sam usmeravan od malih nogu i taj isti volim da radim. I voleo bih danas – sutra da i svoju decu usmerim ka tome. Zato nikad nisam pomislio da napustim selo i poljoprivredu”.

Autor: Zorica Šuvakov

Komentari