Republika Bugarska od davnina je poznata po ovcama i proizvodima ovčijeg porekla, naročito po ovčijem punomasnom siru. Osim toga, blaga klima, blizina Crnog mora i veoma plodna zemlja Bugarima omogućavaju i sve uslove za različite vrste biljne proizvodnje. Orijentalni duvan, vina, ruže koje se koriste za industriju parfema, povrće, voće i lekovito bilje iz ove zemlje takođe se već proslavilo širom sveta. Sve ove informacije naša ekipa prikupila je na Sajmu poljoprivrede u Plovdivu. Pogledajte šta smo još saznali o našim susedima.
Sajam poljoprivrede u Plovdivu, koji smo vam nedavno predstavili, bio je ujedno idealna prilika da se upoznamo i porazgovaramo sa nekim od najznačajnijih predstavnika bugarskog agrara. Jedna od njih sigurno je gospođa Teodora Angelova, direktorka najstarijeg Instituta za stočarstvo u toj zemlji, koji se nalazi u mestu Stara Zagora.
Sajam poljoprivrede u Plovdivu dokazao da „Superiorov“ kvalitet ne poznaje granice
Možda vas zanima
„Naš institut jedan je od najvećih u celoj Bugarskoj. On je nastao još 1898. godine i naši stručnjaci zaslužni su za stvaranje brojnih rasa stoke u našoj zemlji, kao i za povećanje mlečnosti, mesnatosti i randmana mesa u mnogim stadima“, rekla nam je Teodora Angelova, direktorka Instituta za stočarstvo Stara Zagora.
„Trenutno imamo nekoliko hiljada goveda i ovaca, a među njima tradicionalne i autohtone bugarske rase, kao što su bugarsko braon i bugarsko šareno goveče, ali i neke strane rase, kao što je holštajn frizijsko goveče ili il de frans ovca. Osim toga, poznati smo i po velikom doprinosu živinarskom i sektoru uzgoju kunića u Bugarskoj“, dodaje naša sagovornica.
Stočarstvo u Pirotu oživljava svoju staru slavu
Na još jednom stočarskom štandu na ovom Sajmu bila je velika gužva i to sa dobrim razlogom. Naime, mladi stočar Grapo Romanov iz Plovdiva odlučio je da napravi najsavremeniju farmu koza u svojoj zemlji i to za retku, neobičnu, južnoafričku rasu boer, kod nas poznatiju pod imenom burska koza.
„Ovo je specijalizovana rasa koza za proizvodnju mesa. Trenutno ih na farmi imam oko 170 i mogao bih da kažem da sam se već uverio u njihove izvanredne osobine. Pre svega, ovo je izuzetno zahvalna rasa. Osim toga, burske koze su duplo teže od prosečnih na našim prostorima, veoma su masivne i imaju snažnu konstituciju. Koze su teške od 90 do 100 kilograma, a jarčevi od 110 do 135 kilograma“, objašnjava Grapo Romanov, stočar iz Plovdiva.
Trava je uvek zelenija u tuđem dvorištu (AGROFOTO)
„Odlika ove rase je i ranostasnost, jer mužjaci postaju polno zreli već sa šest meseci. Zbog duže sezone parenja, koze se jare tri puta u dve godine i ojare minimum dva jareta. Prosečan dnevni prirast jaradi iznosi i po 200 grama, a meso ove rase je izvanrednog kvaliteta, niskokalorično, sa malim procentom masti i veoma visokim procentom proteina“, dodaje on.
Sa ulaskom u Evropsku uniju, bugarski poljoprivrednici dobili su pravo na čak 250 miliona evra iz EU budžeta koji je namenjen za direktna plaćanja poljoprivrednicima.
Da i biljna proizvodnja u Bugarskoj sve više napreduje i modernizuje se, dokazuje nagla pojava stranih velikih kompanija koje su u svetu poznate po vrhunskim semenima povrća i ratarskih kultura, izuzetno kvalitetnim mineralnim đubrivima, sistemima za navodnjavanje, odvodnjavanje, po priključnoj mehanizaciji, preparatima za zaštitu bilja i mnogim drugim proizvodima koji su neophodni za primenu pune i dobre agrotehnike. Jedna takva kompanija na plovdivski Sajam došla je čak iz Španije i zove se „Daymsa“.
Zašto je Slonovo uvo najpopularnija sorta paprike u Bugarskoj
„Mi smo vodeći evropski proizvođač prirodnog humifikatora pod imenom leonardit, koji je bogat i najčistiji prirodni sastojak humusne osnove. Osim toga, naša kompanija poznata je po biostimulatorima, i to u raznim oblicima, koji dokazano utiču na klijanje i razvoj biljaka, kao i na povećanje prinosa i kvaliteta roda“, navodi Enrike Inigo iz španske kompanije „Daymsa“.
„Imamo i takozvane biokontrol proizvode, na potpuno prirodnoj bazi, koji povećavaju otpornost biljaka na bolesti i štetočine, kao i korektore saliniteta vode, veoma tražene u agrarnim područjima u blizini mora i, naravno, specijalizovane programe za pravilnu i kompletnu ishranu bilja, sa uravnoteženim odnosom svih potrebnih hemijskih elemenata. Svi ovi proizvodi u Bugarskoj se odlično prodaju, što je dokaz da poljoprivreda u ovoj zemlji sve više napreduje“, dodaje Inigo.
Kako je i zašto stočarstvo u Kaoniku isplativo zanimanje?
Ni razvoj voćarstva u Bugarskoj ne zaostaje za ostalim granama agrara.
„Poslednjih nekoliko godina u Bugarskoj su veoma popularni citrusi. Prodamo sve sadnice koje izložimo, a cena im je od 15 do 35 leva. Ipak, to su male količine koje se kupuju u dekorativne svrhe. Najviše zaradimo od sadnica trešnje, jabuke i šljive i njih prodajemo u zaista velikim količinama“, otkriva nam Nikola Josifov, voćar iz Plovdiva.
„Mnogo smo ulagali u razvoj sortimenta, pa nam se to sada isplati. Jednostavno, voćari znaju da kod nas mogu da kupe sve, od najranijih do najkasnijih sorti voća, autohtone, savremene, domaće i strane sorte, jednogodišnje i višegodišnje sadnice, kakve god da požele“, dodaje mladi voćar.
Sa ulaskom u Evropsku uniju, bugarski poljoprivrednici dobili su pravo na čak 250 miliona evra iz EU budžeta koji je namenjen za direktna plaćanja poljoprivrednicima, a u okviru Nacionalnog plana za ruralni razvoj.
Samo ova činjenica dovoljno je značajna da naše susede opet učini dobrim i uzornim poljoprivrednicima kakvi su nekada bili, ali i važnim izvoznicima proizvoda po kojima su karakteristični i prepoznatljivi u svetu.
Svakako, glavni igrači još dugo će biti velike firme i međunarodne kompanije koji su investirale u zemlju i podigle nivo tehnologije i kapitala na zavidan nivo. Međutim, to ne oduzima na značaju ni bugarskim malim farmerima, jer sa ponovnim porastom svetskih cena hrane, mali i veliki, udruženi i složni, na globalnom tržištu mogu da izvuku veliku korist.
Sagovornici:
Teodora Angelova, direktorka Instituta za stočarstvo Stara Zagora
Grapo Romanov, stočar iz Plovdiva
Enrike Inigo, „Daymsa“
Nikola Josifov, voćar iz Plovdiva
Komentari