Evo šta sve treba da znate o aflatoksinima!

Evo šta sve treba da znate o aflatoksinima!

U poslednjih nekoliko godina sve se češće govori o aflatoksinima, otrovnim i kancerogenim proizvodima plesni koji se mogu naći u najrazličitijim namirnicama. Aflatoksini narušavaju zdravlje i ljudi i životinja, a najviše ih ima u žitu, orašastim plodovima, začinima, uljaricama i suvom koštunjavom voću. Iako prvi objavljeni podatak o aflatoksinima datira još iz 1960. godine, decenije su prošle pre nego što je celokupna svetska javnost počela ozbiljnije da se bavi tim problemom. A da biste bili dobro obavešteni i upućeni kako da se zaštitite od aflatoksina, evo šta sve treba da znate o njima!

 [youtube_embed url=“https://www.youtube.com/embed/AfNtubKA8lo“ ratio=“16:9″]

Aflatoksini su otrovni, dovode do anomalija, oštećenja i promena u živim organizmima i veoma su kancerogeni, pa zato spadaju u najrizičniju, a u poslednje vreme i najpoznatiju grupu mikotoksina, pišu stručnjaci. Prema dostupnim podacima, procenjuje se da je danas oko 4,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju izloženo hroničnim oboljenjima zbog toga što aflatoksin unose preko različitih namirnica.

Nego da krenemo redom, od početka.

 

Šta su aflatoksini?

Aflatoksini su odbrambene supstance koje proizvodi buđ, odnosno gljivice Aspergillus (a posebno Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus) kojih ima svuda u prirodi jer se njihove spore prenose vazduhom. Stvaraju se na usevima, dakle već u polju, ali i tokom žetve, transporta, u skladištima, kao i tokom prerade žitarica. Najčešće se pojavljuju u kukuruzu, soji, suncokretu, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, lešniku, bademu, semenkama bundeve, pirinču, sušenom voću, začinima
 

Kukuruz u klipu - @Agromedia


Pripadaju mikotoksinima
i nalaze se među najkancerogenijim poznatim supstancama. I u samom nazivu stoji da su otrovni – toksični.
 

Aflatoksini su odbrambene supstance koje proizvodi buđ, odnosno gljivice Aspergillus (a posebno Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus) kojih ima svuda u prirodi jer se njihove spore prenose vazduhom.

S obzirom na to da naučnici ne mogu da se usaglase oko toga koliko je tačno aflatoksina do sada otkriveno, njihov broj se kreće od 13 do 20. Stručna javnost najviše govori o aflatoksinima B1, B2, G1, G2, M1 i M2, od kojih je B1 najtoksičniji. On je kancerogen i može se naći u neprerađenim žitaricama, ali ne i u mleku, dok se recimo aflatoksini M1 i M2 mogu javiti u mleku, o čemu govori i njihova oznaka. Ta dva aflatoksina, prema zvaničnim podacima, takođe su verovatno kancerogeni za ljude, dok je kancerogenost kod životinja dokazana.

 

Aflatoksini su dobili ime na sledeći način:
A – Aspergillus
FLA – flavus
TOKSIN – otrov.

 

Oznake aflatoksina ukazuju na to koje su boje pod UV zracima, pa je tako oznaka B zbog plave boje (engleski – BLUE), G je zbog zelene (engleski – GREEN), a oznaka M znači da se može naći u mleku.

 

Otkriće aflatoksina

Bolest ćuraka (Turkey X disease), koja je 1960. godine pokosila 100.000 ćurića u Velikoj Britaniji, dovela je do prvog pominjanja aflatoksina. Uzrok bolesti bilo je zaraženo brašno od kikirikija kojim su ćurke hranjene, a u kojem je pronađena gljivica Aspergillus flavus i tako je otkriven aflatoksin.

 

Gde ima aflatoksina?

S obzirom na to da su aflatoksini proizvod gljivica koje, između ostalog, rastu na žitaricama, to je prvo mesto na kojem se mogu naći. Međutim, aflatoksini se neće uvek stvoriti. Oni nastaju samo u određenim uslovima. Da li će se uopšte pojaviti i u kojoj količini, zavisi od sredine u kojoj se gljivice koje ih proizvode nalaze.
 

Prema podacima iz stručne literatureoko 25% ukupne proizvodnje žitarica na svetskom nivou zaraženo je barem jednim mikotoksinom, među kojima su i aflatoksini!

Najbolji uslovi za stvaranje aflatoksina su visoke temperature, od 25 do 42 stepena Celzijusa, uz nisku vlažnost vazduha. Dakle, duga sušna leta savršena su za pojavu aflatoksina i to ne samo zato što im odgovaraju vremenski uslovi, već i zato što tada često dolazi do pucanja semena žitarica, a buđ se u pukotinama lako hvata. Pored toga, buđ koja stvara aflatoksine može se naći i u stočnoj hrani, poput sena.

Prema podacima iz stručne literature, oko 25% ukupne proizvodnje žitarica na svetskom nivou zaraženo je barem jednim mikotoksinom, među kojima su i aflatoksini!

 

Kako aflatoksini utiču na zdravlje?

Kada se aflatoksin unese u organizam, bilo ljudi, bilo životinja, nastaju različite bolesti, a njihova izraženost veoma zavisi od starosti jedinke, njenog celokupnog zdravstvenog stanja i imunog sistema. Te bolesti nazivaju se aflatoksikoze, a mogu biti akutne ili hronične.

Kada dođe do udisanja spora buđi koja stvara aflatoksine, kod ljudi se može javiti snažna alergijska reakcija, teška infekcija pluća i drugih unutrašnjih organa.

Iako u svakodnevnoj ishrani koristimo namirnice u kojima ima aflatoksina u mikroskopskim količinama, metabolizam ljudi je, u odnosu na metabolizam životinja, otporniji na njih, jer se prilagodio ishrani zasnovanoj na žitaricama. Ipak, ne smemo zaboraviti da se aflatoksin B1 nalazi na listi kancerogenih materija.

Aflatoksin B1 štetan je za jetru i može dovesti do raka tog organa ukoliko je ona prethodno već zaražena virusom hepatitisa ili na neki drugi način oslabljena.

Veoma je važno znati da je negativan uticaj aflatoksina na zdravlje najizraženiji kod dece. Ukoliko su ona redovno izložena velikim količinama aflatoksina, može doći do smetnji u psihofizičkom razvoju, kao i do raka jetre u kasnijem periodu života.
 

Krava na ispaši - @Agromedia

S druge strane, aflatoksin koji se može naći u mleku – M1, ne unosi se direktno u organizam onoga ko konzumira mleko, već on prolazi preradu”. To je zato što se organizam krava, kao i drugih preživara, brani od aflatoksina, odnosno ukoliko im se ishrana sastoji i od kontaminirane hrane, one će malo smanjiti njegovu aktivnost.
 

Kada se aflatoksin unese u organizam, bilo ljudi, bilo životinja, nastaju različite bolesti, a njihova izraženost veoma zavisi od starosti jedinke, njenog celokupnog zdravstvenog stanja i imunog sistema. Te bolesti nazivaju se aflatoksikoze, a mogu biti akutne ili hronične.

S obzirom na to da se aflatoksini zadržavaju u telu životinja, oni se nalaze i u mesu, a najviše u unutrašnjim organima.

Prema nekim istraživanjima, povećan unos povrća u ljudski organizam može ublažiti štetan uticaj aflatoksina na zdravlje.

 

Dozvoljene vrednosti aflatoksina u namirnicama

Prema standardima Evropske unije, kada je reč o aflatoksinu B1, dozvoljena granica je 0,002 mikrograma po kilogramu kod različitih namirnica, a kada se radi o suvom voću, kukuruzu, začinima, ulju, orasima i pirinču, tada je između 0,002 i 0,012.

Za sumu aflatoksina B1, B2, G1 i G2, dozvoljena količina je 0,004 kod različitih namirnica, odnosno od 0,004 do 0,015 mikrograma po kilogramu kod gore posebno navedenih namirnica.
 

Mleko i meso - @Agromedia


Za aflatoksin M1 dozvoljena granica je 0,05 mikrograma po kilogramu
kada je u pitanju fabrički obrađeno mleko, dok je granica u hrani za bebe 0,025.

I u našoj zemlji je, kada je reč o aflatoksinu M1 koji se može naći u mleku, trenutno dozvoljena granica 0,05 mikrograma po kilogramu, a vode se polemike o tome da li je povećati na 0,25.

 

Kako useve zaštititi od aflatoksina?

Još nije pronađen potpun način za sprečavanje pojave aflatoksina u žitaricama, baš kao ni najbolji postupak kojim bi se mikotoksini uklonili iz namirnica koje su zaražene.

 

Ipak, stručnjaci savetuju:

  • sejanje otpornijih sorti žitarica;
  • žetvu u što je moguće boljim vremenskim uslovima;
  • zaštitu žitarica od napada insekata, koji stvaraju pukotine pogodne za stvaranje buđi koje proizvode aflatoksine;
  • pripremu skladišta pre unosa žitarica i
  • redovno održavanje skladišta.

 

[green_text]Ukoliko se ti saveti poštuju, smanjuje se mogućnost pojave aflatoksina.[/green_text]

Sada kada ste se upoznali sa aflatoksinima, obratite pažnju na to u kakvim vremenskim uslovima rastu vaše žitarice, da li sprovodite punu agrotehniku, ali i na to kako ih skladištite, jer jedno je sigurno, na taj način možete da utičete, barem delimično, na to da li će se aflatoksini pojaviti.

Izvor:
Jovana Kos, Doktorska disertacija – Aflatoksini: analiza pojave, procena rizika i optimizacija metodologije određivanja u kukuruzu i mleku, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 2015. 

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti