Količina od oko 15.000 tona ribe, koja se proizvodi u Srbiji godišnje, samo delimično može da zadovolji domaće potrebe za tom namirnicom. Istovremeno, naša zemlja ima sve potencijale za razvoj ribarstva. Uz to, ulaganjem u ovu granu poljoprivrede možemo prerasti u velike i važne izvoznike ribe, jer tržišta za nju definitivno postoje.
Ribarstvo je u našoj zemlji u usponu. Možemo se pohvaliti da smo bolji u odnosu na zemlje u susedstvu, ali naravno, znatno smo lošiji u odnosu na one zemlje koje nam deluju kao uzor. Kada bismo napravili neku vrstu preseka stanja ribarstva u Srbiji, ono bi ukratko izgledalo ovako:
„U Srbiji je trenutno pod šaranskim ribnjacima oko 14.000 hektara, a pod pastrmskim oko 14, dakle 1.000 puta manje. Ukupna proizvodnja je oko 15.000 tona, a od toga je 13.000 tona na šaranskim i oko 2.000 tona na pastrmskim ribnjacima“, deli podatke sa nama naš sagovornik prof. dr Zoran Marković.
Možda vas zanima
Prekomerni ribolov dramatično porastao
15/07/2020
U Srbiji je najveća potrošnja morske ribe. Ako posmatramo slatku ribu, najviše se troši šaran, a na drugom mestu je kalifornijska ili ružičasta pastrmka.
„Pored toga, tih 15.000 tona, odnosno neznatno manje kada govorimo o konzumnoj ribi, oko 12.000 tona, zadovoljava samo četvrtinu potreba. Za preostale tri četvrtine, riba se i dalje uvozi.“
Kažete da je oko 1.000 puta manje ribnjaka pod pastrmkom. Da li to znači da je manje i interesovanje za pastrmku ili je uzgajanje te ribe manje isplativ posao?
„Isplativost se u Srbiji menja bukvalno iz godine u godinu. Jedne godine isplativiji je šaran, druge pastrmka i obrnuto. Zato razlog manjih površina nije manja isplativost, više je interes investitora i sama investicija.“
A ako govorimo s aspekta potrošača, za kojom je ribom interesovanje veće?
„U Srbiji je najveća potrošnja morske ribe. Ako posmatramo slatku ribu, najviše se troši šaran, a na drugom mestu je kalifornijska ili ružičasta pastrmka.“
Činjenica je da smo treći u svetu po kardiovaskularnim bolestima. Iza Rusije i Ukrajine Srbi su ti koji najviše umiru od kardiovaskularnih bolesti.
Da li imate neke podatke, koliko to iznosi po glavi stanovnika na godišnjem nivou?
„Ukupna potrošnja u Srbiji je oko 7 kilograma ribe po glavi stanovnika. Ako to pomnožimo sa 7,5 miliona stanovnika, dobijamo ukupnu količinu ribe koju potrošimo. Inače, tih 7 kilograma je trećina od evropskog proseka. Dakle, ima mnogo prostora da povećamo količinu ribe koju ćemo konzumirati.“
„Uz to, potrebno je uzeti u obzir i činjenicu da smo treći u svetu po kardiovaskularnim bolestima. Iza Rusije i Ukrajine Srbi su ti koji najviše umiru od kardiovaskularnih bolesti. Konzumiranje ribe pokazalo je odavno da se u zemljama koje često koriste ovu namirnicu u ishrani manje oboleva od bolesti srca i krvnih sudova.“
Kakva je perspektiva i zastupljenost manjih ribnjaka u Srbiji?
„U Srbiji su dominantni manji pastrmski ribnjaci. Ima ih negde oko 130 do 150. Devet desetina njih su mali, što znači da mogu da budu od nekoliko desetina do nekoliko stotina kvadrata. U njima se po kubnom metru može proizvesti oko 50 kilograma ribe. Koliko je to dobro, svakako da domaćini bolje znaju.“
Kaže se da riba pliva tri puta, prvi put u vodi, drugi put u ulju, treći put u vinu.
„U svakom slučaju, ako proizvodnju ribe iskombinujemo sa nekim malim restoranom, pa ribu približimo kupcu i preko porcije, onda ćemo i te kako lepo zaraditi. Ako uz tu ribu ponudimo i domaću rakiju, domaće vino ili neki drugi domaći proizvod poput salate iz bašte, svakako da je prihod vrlo vredan pažnje.“
„To se možda najbolje može videti ovde u okolini Strmostena gde samo na reci Lisini postoji ne tako mali broj pastrmskih ribnjaka. Ako njih obilazite svake godine, videćete da bivaju sve bogatiji. Ovdašnji domaćini polako ubiru svoj prihod, naravno zasluženo, zahvaljujući svom trudu i radu, upravo kroz približavanje svojih proizvoda krajnjem kupcu, to jest korisniku.“
„Još jednom, podsetio bih, od onoga što malo pojedemo i dalje tri četvrtine ribe uvozimo. Zašto, kada imamo sve potencijale za razvoj ribarstva?“
Ovo su sjajne vesti za sve ljude koji su razmišljali ili su sada dobili ideju da se bave ribarstvom. Predlažem da sada odemo da probamo ribu koju su nam naši domaćini spremili.
„Kaže se da riba pliva tri puta, prvi put u vodi, drugi put u ulju, treći put u vinu. Hajde da probamo kakva je, sa vinom ili bez njega, zavisi ko kako odluči.“
Sagovornik:
prof. dr Zoran Marković
Komentari