Hiljadama godina cenjenu žitaricu krupnik, danas poznatu i pod imenom spelta, visokorodne sorte potisnule su na ivicu zaborava, ali doživela je preporod, povezan sa razvojem organske poljoprivrede i svešću o visokoj hranljivoj vrednosti i zdravstvenim prednostima ove vrste žita.
Možda vas zanima
Koje su to osobine krupnika doprinele da „ponovo otkrijemo“ ovu drevnu žitaricu, za naše čitaoce objašnjava prof. dr Željko Dolijanović, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
„Prema najnovijim podacima, krupnik je nastao pre 7.000 godina na području Transkavkazja, severno od Crnog mora, najverovatnije spontanim ukrštanjem samoniklih travnih vrsta. Prvi pisani podaci o njemu nađeni su u Bibliji. Stari Rimljani su ga gajili i koristili u ishrani širom svog carstva, u Nemačkoj, u alpskim predelima i delovima Panonske nizije.“
U Srbiji je krupnik počeo da se gaji početkom prošlog veka, prvenstveno u brdsko-planinskim područjima. Dugo je bio zaboravljen, ali u poslednjih 20 godina doživeo je preporod.
„Korišćen je u ishrani sve do sredine 20. veka, ali je stvaranjem visokorodnih sorti skoro iščezao. Održavan je samo u bankama gena. Proizvodnja je ponovo počela sedamdesetih godina 20. veka, najviše u Švajcarskoj, u dolini Rajne, Austriji, zatim i u drugim zemljama.“
Pravilna prihrana ozimih useva preduslov za dobar prinos
„U Srbiji je počeo da se gaji početkom prošlog veka, prvenstveno u brdsko-planinskim područjima. Dugo je bio zaboravljen, ali u poslednjih 20 godina doživeo je preporod.“
Zbog čega je zrno spelte tako dragoceno i korisno za zdravlje?
„Dokazano je da sistematsko konzumiranje spelte regeneriše celo telo, jača imunitet i pomaže u lečenju kancerogenih bolesti. Veoma je bogata mineralnim materijama, mikroelementima i vitaminima. Zrno sadrži više proteina nego zrno obične pšenice, bogatije je lako dostupnim glutenom.“
„Značajan je veoma visok sadržaj selena, čiji nedostatak doprinosi oboljevanju od raka. Zahvaljujući aminokiselinama, spelta je važna i u prevenciji Parkinsonove bolesti, depresije, dijabetesa. Bogat je izvor vlakana i može se koristiti za proizvodnju raznih namirnica.“
Dokazano je da sistematsko konzumiranje spelte regeneriše celo telo, jača imunitet i pomaže u lečenju kancerogenih bolesti.
„Međutim, sadržaj ovih materija dosta zavisi od sorte, tipa zemljišta, lokaliteta gajenja, kao i primenjenih agrotehničkih mera, posebno u sistemima organske proizvodnje.“
U kojim krajevima se danas seje krupnik i koje su sorte najzastupljenije?
„Najviše se gaji u SAD, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Australiji. Proizvodnja se stalno povećava zbog potražnje za visokovrednim proizvodima, posebno u ishrani osoba osetljivog zdravlja. Najpovoljniji za gajenje u Srbiji su brdsko-planinski regioni (zapadna Srbija), mada zadovoljavajuće rezultate može dati i u ravničarskom području.“
Da li ste znali da naklijala pšenica može da se koristi u ishrani stoke?
„Pošto je krupnik bio sklon poleganju, ukršten je sa običnom pšenicom u cilju skraćenja stabljike, da bi se dodavanjem mineralnih đubriva postigli viši prinosi. Međutim, višestrukim povratnim ukrštanjem stvoren je ’tipični’ krupnik u kome udeo genoma obične pšenice može varirati od 0 do 100%.“
„Na planu selekcije najviše je učinjeno u Nemačkoj, u organizaciji za bioproizvodnju ’Demeter’, gde su stvorene nove sorte u kojima je udeo genoma krupnika 100%. Takođe, višestrukim povratnim ukrštanjem, u Mađarskoj je stvorena sorta OKO-10. Kod nas je najpoznatija sorta Nirvana, namenjena proizvodnji specijalnih vrsta hleba dobre svarljivosti, kao i bezglutenskih proizvoda.“
Na koje agroekološke uslove treba da obrate pažnju poljoprivrednici koji žele da gaje ovu žitaricu?
„Krupnik ima skromne zahteve prema klimatskim i zemljišnim činiocima, otporan je prema štetočinama i bolestima i zato je pogodan za organsku proizvodnju. Ne zahteva intenzivnu agrotehniku kao obična pšenica. Tvrde, kožaste plevice bolje štite plod od štetočina, a voštana prevlaka na stablima i listovima sprečava pojavu patogenih gljiva.“
Kod nas je najpoznatija sorta Nirvana, namenjena proizvodnji specijalnih vrsta hleba dobre svarljivosti, kao i bezglutenskih proizvoda.
„Dobro je prilagođen gajenju u širokom arealu uslova, a u povoljnim uslovima prinosi mogu biti slični prinosima zrna obične pšenice. Razlike u prinosu više su rezultat različitih meteoroloških uslova i primene ostalih agrotehničkih mera, a manje razlike u osobinama zemljišta.“
Sve što treba da znate o prolećnoj setvi ratarskih kultura
„Dubina osnovne obrade u organskoj proizvodnji spelte najčešće iznosi oko 20 cm, a predsetvena priprema izvodi se na dubinu 6-7 cm. Optimalno vreme za osnovnu obradu zemljišta je septembar. Pri setvi spelte u organskoj proizvodnji upotrebljava se 10-15% više semena u odnosu na konvencionalnu. Osim toga, obavlja se u poslednjoj dekadi optimalnog roka setve određene vrste, što zajedno sa prethodnim predstavlja meru borbe protiv korova.“
„Da bi seme brže i ujednačenije nicalo, pre setve se može naklijavati, kvasiti i podgrevati. Setva se može obavljati u redove, pantljike, kućice ili omaške. Dubina je oko 3 cm, rastojanje između redova 12 cm, broj semena po kvadratnom metru je 500-550, a upotrebljava se 250-300 kg po hektaru.“
Kako negovati usev posle setve i kada je vreme za žetvu?
„Važne mere su valjanje posle setve, kako bi nicanje bilo brže i ujednačenije i koren razvijeniji, zatim drljanje radi bolje aeracije i podsticanja bokorenja. Važno je, naravno, i suzbijanje korova, bolesti i štetočina. Prihranjivanje organskim i mikrobiološkim đubrivima u organskoj, odnosno đubrenje je slično kao kod obične pšenice ako se ova vrsta gaji po principima konvencionalne proizvodnje.“
Koliko se isplati prolećna setva?
„Najpodesnija je jednofazna žetva univerzalnim kombajnima, kada su biljke na prelazu iz voštane u punu zrelost. Zrno se odvaja od pleva specijalnim mašinama ’ljuštilicama’. Zakonski dozvoljena vlažnost zrna je 14% i ukoliko je veća od 15%, dosušuje se prirodnim putem ili u sušarama.“
Osobe alergične na glutenin meke pšenice mogu da koriste hleb od brašna krupnika koji ne izaziva alergiju.
Koje su prednosti gajenja spelte? Zbog čega biste je preporučili?
„Zrno je lako svarljivo, dobro za ishranu bolesnika i rekonvalescenata, za decu i starije. U oljuštenom zrnu ima više belančevina lepka nego u običnoj pšenici (45-55%). Glijadin utiče na rastezanje i lepljivost, a glutenin na čvrstoću i postojanost lepka. Osobe alergične na glutenin meke pšenice mogu da koriste hleb od brašna krupnika koji ne izaziva alergiju. Mnogo je lakši za varenje i hranljiviji.“
„U ishrani domaćih životinja, kao koncentrovana hrana koriste se ostaci posle ljuštenja – omotači, sitna i polomljena zrna. Krupnik se može gajiti i u krmnim smešama sa jednogodišnjim mahunarkama, nadzemna biomasa je odlična kabasta hrana.“
„Gajenje ove dragocene vrste je lakše, kako u organskim sistemima, tako i u ekstenzivnim uslovima ratarenja. Nema posebnih zahteva u pogledu zemljišta i ulaganja, a s druge strane, naučni instituti u zemlji rade na oplemenjivanju i stvaranju novih sorti“, zaključuje prof. dr Dolijanović.
Sagovornik: Prof. dr Željko Dolijanović, Poljoprivredni fakultet u Zemunu
Komentari