Svakodnevno slušamo ili razmišljamo o zdravijoj hrani, o odnosu korisnog i štetnog u tretiranim biljkama koje su nam svakodnevno na trpezi. Onda nam na trenutak prođe kroz glavu ideja o biološki proizvedenoj hrani, bilo da želimo da je gajimo, trgujemo njome ili koristimo u ishrani svoje porodice. Kod većine nas se priča o biološkoj, organskoj proizvodnji tu i završi.
Međutim nije tako teško proizvoditi hranu koju nećemo morati da tretiramo hemijskim sredstvima, zato što neće biti ni inficirana ni napadnuta insektima i štetočinama jer ćemo je braniti dok je zdrava.
Možda vas zanima
Princip gajenja biljaka na organski način vodi računa o predostrožnosti, preventivi i etici, ali i stalnoj brizi o zdravlju čoveka, biljke, životinje i prirodne sredine, kao i skladan zajednički život svih učesnika u ovom procesu. Ogromna razlika je u ciljevima organske i konvencionalne proizvodnje, jer za razliku od konvencionalne proizvodnje u organskoj nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već je cilj da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.
Upravo na taj korak, na takvu proizvodnju su se odlučili Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom u plodnoj moravskoj dolini, i koji nikad ne odustaju. I posle različitih nedaća i ogromne štete u poplavama uvek su iznova počinjali proizvodnju i uvek prvi primenjivali različita naučna dostignuća u proizvodnji.
Ove godine su odlučili da, „za probu“ – kako kažu, postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate proizvodnju, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.
Predatori odnosno različite vrste „korisnih buba” žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka osim kod pradajaza. Pored toga što ubija i sprečava širenje drugih insekata štetočina, ona je potpuno neškodljiva za same biljke.
Njihova proizvodnja je smeštena na 70 ari površine u više plastenika, i u ovom trenutku na celoj površini gaje paradajz i papriku, ali se dva plastenika razlikuju jer u njima nije vršeno nikakvo hemijsko tretiranje.
Na ukupno 4 ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika, i u tim plastenicima su u pojedinačnim kesicama i kutijama postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.
Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila u protivvrednosti 150 evra i to je bilo za sada jedino ulaganje u zaštitu. Naravno sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana, ali od zaštitnih sredstava nisu koristili ništa drugo jer nije ni bilo potrbe.
Đurići su izuzetno zadovoljni i kažu da će sigurno u sledećoj godini da se potrude i da ovakvu zaštitu obezbede na celoj površini pod plastenicima, iz više razloga, ali kako nam reče Slađana: „Niti ćemo mi da se trujemo dok radimo u plasteniku i proizvodimo, niti ćete vi da se trujete kad jedete i pripremate povrće…“ U tome je suština, da zaista treba svako u svom domenu da vodi računa o okolini, prirodnoj sredini i svim činiocima u proizvodnji.
Đurići još dodaju da imaju stabilno tržište, da svu robu daju na veliko i da su zadovoljni cenom, kao i da nikada nisu svoju robu prodavali na pijaci, jer nekako njihovo je da proizvedu i da se potrude da to što proizvedu bude kvalitetno, sveže i zdravo.
I biljke proizvedene organskim putem treba nahraniti i za te namene se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.
Organska proizvodnja ima svoje mesto u krajevima koji se bave ozbiljno turizmom, ali je izuzetno korisna za prirodnu sredinu, kao i za očuvanje zdravlja kupaca i proizvođača.
Sprovoditi biološku proizvodnju povrća u plasteničkoj proizvodnji je nešto lakše nego u proizvodnji na otvorenom, zato što tu nema negativnog uticaja faktora spoljašnje sredine na gajene biljke, pojava štetočina je svedena na minimum, i može da se realizuje veći broj turnusa tokom godine, a svaka biljka iz različite grupe gajenja poseduje različitu osetljivost na bolesti i štetočine.
Sagovornik: Slađana Đurić
Komentari (1)
stipo bešlić
2021-11-21 17:51:09
gde se mogu nabaviti te klopke i koja je cena?
agromedia
2022-01-10 13:56:52
Poštovani, ovaj tekst je pisala naša dopisnica iz Trstenika, pokušajte da dobijete informaciju u nekoj Poljoprivrednoj apoteci u tom kraju. Srdačno