Proizvodnja peleta – od otpada do zarade

Proizvodnja peleta – od otpada do zarade

Porodica Kuzmanović iz Ljubinića već decenijama se bavi preradom drveta. Poslednjih godina Kuzmanovići su rešili da iskoriste piljevinu, koju su do tada bacali, za proizvodnju peleta.
Bukov pelet za grejanje - © Mirjana Stepić/Agromedia

Hladni dani i sve niže temperature uvek donose problem nabavke ogreva. Poslednjih godina i u obrenovačkom kraju sve je više onih koji se opredeljuju za pelet, čvrsto gorivo koje se dobija tehnološkim procesom mlevenja, sušenja i presovanja drveta ili nekog drugog bio-materijala.

U selu Ljubinić pokraj Obrenovca, u domu porodice Kuzmanović, proizvodi se upravo pelet. Ova porodica već decenijama se bavi preradom i obradom drveta, a poslednjih godina Kuzmanovići su uspeli da naprave korak dalje u poslovanju.

Sa gotovo tri decenije bogatog iskustva u preradi drveta, gospodin Momir Kuzmanović sagledao je perspektivu obnovljivih izvora energije. Pre dve godine odlučio je da aktivira doradni deo i iskoristi piljevinu i slamu od žitarica, suncokreta i šaša, koje je dotad bacao.

 U poslednje dve godine uz pomoć prijatelja nabavili smo mašine i počeli proizvodnju peleta koji uspešno radimo.

Bavimo se proizvodnjom drveta već decenijama, a radnju smo nasledili od oca, tako da sam u ovom poslu već nekih dvadeset šest ili sedam godina. Ovo je meni do pre dve godine bio otpad, koji smo negde morali odbaciti. U poslednje dve godine uz pomoć prijatelja nabavili smo mašine i počeli proizvodnju peleta koji uspešno radimo. Sama proizvodnja je predviđena da bude kao porodični deo, doradni deo u strugari“, objašnjava Momir.
Drva - © Pixabay

U proizvodnji peleta Kuzmanovići koriste hrast, jelu, ali najbolja je, kako tvrde, bukva. Pritom se vodi računa da se ispoštuje kombinacija tvrdog i mekog drveta u već utvrđenom odnosu. „Mora postojati udeo tvrdog i udeo mekog drveta da bi to zadovoljilo proces sagorevanja bez pravljenja otpada prilikom čišćenja kotlova. Uglavnom je zadovoljavajućeg kvaliteta. Na godišnjem nivou proizvede se oko 200-300 tona peleta“, objašnjava Momir.

Za pelet neretko kažu da je gospodski ogrev, čija je proizvodnja isplativa, ali i vrlo zahtevna i teška. U pogonu porodice Kuzmanović trenutni kapacitet zadovoljava potrebe tržišta kvantitetom, a još više kvalitetom. Osim što obezbeđuje ogrev za ovdašnje tržište, pogon u Ljubiniću je značajan i za druge socio-ekonomske perspektive, jer u njemu rade uglavnom meštani ovog i susednih sela.

Za pelet neretko kažu da je gospodski ogrev, čija je proizvodnja isplativa, ali i vrlo zahtevna i teška.


U narednoj godini bi trebalo da se uposle dva ili tri nezaposlena radnika iz sela koji bi bili voljni da se obuče i krenu da rade. Kratkoročni planovi su da se ovde zaposli još nekoliko radnika, a na duže staze, da deca nastave porodičnu tradiciju. Sin je na studijama na Mašinskom fakultetu, dok je ćerka još uvek u srednjoj školi. Ako u budućnosti ne nastave proizvodnju pelete kao primarno zanimanje, ona će im donekle uvek biti pomoć“, zaključuje Momir Kuzmanović.
Džakovi peleta - © Mirjana Stepić/Agromedia

Severnoameričke i skandinavske zemlje pelet upotrebljavaju već decenijama. Ekološki i ekonomski benefit, kao i energetska efikasnost svakako su prednosti peletne industrije. Ti parametri doprineli su da je sve više fabrika koji na ovaj način obrađuju drvo i da naša zemlja svake godine od izvoza ovog ogreva zarađuje sve više.

 


Sagovornik: Momir Kuzmanović, selo Ljubinić

Foto: Mirjana Stepić i www.pixabay.com


Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica