Mlada i nasmejana poljoprivredna apotekarka iz mesta Pambukovica, nedaleko od Uba, otkrila nam je šta sve čini posao jednog poljoprivrednog apotekara. Pogledajte zašto on uopšte nije lak, ali i kako se zadobija poverenje kupaca.
Katarina Dobrisavljević, poljoprivredna apotekarka iz Pambukovice kod Uba, otkrila nam je kakva bi znanja jedan poljoprivredni apotekar trebalo da poseduje i na koji način može da se zadobije poverenje kupaca.
Kako biste ocenili posao u poljoprivrednoj apoteci, da li je težak?
Možda vas zanima
„Moj posao uopšte nije lak. Rukavi moraju dobro da se zasuču i mora zaista mnogo da se radi.“
Šta je to što poljoprivrednici u Pambukovici žele da kupe kada dođu u poljoprivrednu apoteku?
„Žele razne stvari: semensku robu, mineralna đubriva, preparate za zaštitu bilja i naročito preparate za zaštitu maline, pošto se ova kultura u našem kraju sve više gaji. Stočari žele stočnu hranu i razne druge proizvode.“
Da li su seljacima potrebni saveti poljoprivrednih apotekara?
Kada je reč o zaštiti bilja, da li je poljoprivrednicima u ovom kraju potrebna pomoć pri odabiru proizvoda, traže li vaše savete?
„Veoma često im je potrebna pomoć. Ja im, naravno, uvek rado pomognem. Pitam ih za koji usev im je potreban preparat, kolika je njegova visina ili ako je reč o kukuruzu, koliko ima listova i slično. Veoma je važno da se prilikom kupovine preparata zna kada je biljka posejana kako bi kupci mogli da izaberu odgovarajući.“
Da nema dogovora između nas, mogu slobodno da kažem da 70% poljoprivrednika ne bi uspelo da poseje nijedan usev.
Da li ljudi žele da poslušaju vaše savete?
„Naravno. Veoma je važno da zadobijete nečije poverenje. Ako to uspete, sa mušterijama nema problema.“
Verovatno kupci često nemaju dovoljno novca u džepu, pa na tom polju možete da naiđete na razne probleme?
„Da nema dogovora između nas, mogu slobodno da kažem da 70% poljoprivrednika ne bi uspelo da poseje nijedan usev. Mi im pomažemo tako što im dozvoljavamo da uzmu seme ili preparate, pa da ih plate kasnije. Takav je život na selu. Nema uvek novca. Ljudi čekaju da prodaju stoku ili rod sa njiva, pa tek onda plate.“
Ima li i ljudi koji nekada zaborave na svoje obaveze i dugovanja?
„Ima, ali mi ih podsetimo kada dođe vreme. Ipak, mogla bih da kažem da nemam probleme sa ljudima. To je verovatno i zato što me poznaju, a i ja njih, pa verujemo jedni drugima. Jednostavno, ako nekog slažete, on vam više neće otvoriti vrata.“
Sagovornica:
Katarina Dobrisavljević, poljoprivredna apotekarka iz Pambukovice
Komentari